Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
1. Pobede na krajevima političkog spektra
Trend iz prethodnih izbora se nastavlja: pobede pre svega ostvaruju stranke na rubovima političkog spektra - AfD i Levica. Stranke političkog centra, s druge strane, gube podršku.
AfD, kao i ranije u Saksoniji-Anhaltu, uspeva snažno da mobiliše birače koji inače ne izlaze na izbore. Ipak, prema podacima instituta Infratest dimap u Meklenburg-Zapadnom Pomorju ta stranka je „osvojila“ i gotovo 50.000 bivših birača SPD-a, kao i oko 30.000 nekadašnjih pristalica Unije.
I Levica u Berlinu uspeva da privuče dosadašnje neglasače na birališta. Osim toga, pridobila je podršku oko 53.000 bivših birača Zelenih te približno 37.000 glasova iz tabora SPD-a.
Moguće je da će doći do svojevrsne podele rada - fil-gud (feel-good) politika za jednu ciljnu grupu, a ljutnja i najave propasti sveta za drugu. Ipak, moguće je i da će znatno veća popularnost koju je, na primer, Sigmund stekao tokom kampanje uskoro postati konkurencija komunikacijskom stilu stranačke liderke Alis Vajdel.
Foto: JULIAN STRATENSCHULTE/AFP/Profimedia
Sve to otežava formiranje koalicija. Sve druge stranke isključuju saveze s AfD-om. Levicu u Berlinu potencijalni mlađi partner SPD posmatra vrlo kritički. Mostovi koje treba graditi postaju sve duži i nestabilniji.
Pročitajte još
Rubovi političkog spektra jačaju, ali je upitno hoće li nakon ove jeseni negde i zaista preuzeti vlast i, na primer, uticati na sastav Bundesrata, odnosno Gornjeg doma nemačkog parlamenta. AfD-u u Saksoniji-Anhaltu zasad nedostaju glasovi za preuzimanje vlasti. Levica u Berlinu doduše prihvata mandat za sastavljanje vlade, ali u sopstvenim redovima ima mnogo mladih novih članova koji ne žele ni kompromise a niti odgovornost za upravljanje.
2. Švezig na putu prema kandidaturi za kancelarku SPD-a
Iako u samoj završnici predizborne kampanje nije prestigla AfD, SPD je pod njenim vođstvom na severozapadu izgubio tek za dlaku. Manuela Švezig odradila je impresivan povratak, zahvaljujući kampanji koja je bila potpuno usmerena na nju – uključujući i ošτρu kritiku politike savezne vlade u kojoj su i njene socijaldemokrate.
Ko sada ima moć u SPD-u? Dvoje stranačkih predsednika, Lars Klingbajl i Berbel Bas, oslabljeni su i iscrpljuju se u dvostrukoj ulozi stranačkih i državnih zvaničnika. Švezig je u izbornoj noći u intervjuu za ARD nastavila tamo gde je tokom kampanje videla glavni problem svoje stranke: savezna vlada mora da se, kako je rekla, „samokritično zapita da li je u svim temama na pravom putu“.
O svojoj ulozi u stranci kratko kaže:
- Zastupam teme za koje smo se oduvek zalagali.
Foto: Tanjug/Bernd Wüstneck/dpa/via AP
To zvuči kao da predstavlja neku vrstu izvorne socijaldemokratije. Kao da još uvek ima na umu biračke skupine, primerce među radnicima, koje su drugi u njenoj stranci odavno izgubili.
Zaključak nakon ove izborne večeri glasi - ako Švezig to želi, ima najbolje šanse za buduću kandidaturu za kancelarku. Za drugu uspešnu premijerku iz redova SPD-a, Anke Rehlinger, iz stranačkih krugova stalno se može čuti da zazire od selidbe iz Sarlanda u Berlin. Smatra se da bi se Švezig na to – odvažila.
Da li zato najpre želi da postane predsednica SPD-a? Švezig bi sada mogla da posegne za čelnom pozicijom u stranci. Ali tada bi kao predsednica sedela i u koalicionom odboru u Berlinu te bi morala da podržava i nepopularne kompromise savezne vlade. Moguće je da Švezig trenutno smatra mudrijim da ostane u Šverinu.
Hoće li SPD u budućnosti uopšte imati rejting dovoljan da istakne kandidaturu za kancelara ili kancelarku, drugo je pitanje.
3. AfD otkriva fil-gud faktor
Političari AfD-a dugo su se pre svega oslanjali na ljutnju kao mašinu za privlačenje pažnje, na stalne provokacije i sve glasnije, često i kontroverzne tonove. U Saksoniji-Anhaltu, a sada i u Meklenburg-Zapadnom Pomorju, uspeh kao nikada postiže novi tip političara: Ulrih Zigmund, nekadašnji trgovački zastupnik za osveživače prostora, i Lajf-Erik Holm, bivši radijski voditelj, znatno su uglađeniji od dosadašnjih vodećih ljudi AfD-a.
- Volim da prodajem - rekao je Zigmund jednom prilikom za jedan časopis za preduzetnike. Gotovo svakome se obraća na „ti“ i deli nadimke. Sve je opušteno, ovde nema ekstremizma, to je poruka.
Holm u svojim snimcima na Instagramu deluje kao da AfD predstavlja poput sledećeg letnjeg hita. Iza obojice se u senci nalaze tvrdolinijaši s krajnje desnom prošlošću. Ipak oni su manje vidljivi kada se vodeći kandidat opušteno smeši, a upravo je to deo strategije.
Foto: Michael Brandt / AFP / Profimedia
To je u oštroj suprotnosti s nastupom predsednice stranke Alis Vajdel, koja deluje (trajno) ljutito, hladno, oštro i docirajuće. Kako će se stranka nositi s činjenicom da očigledno jedan drugačiji tip političara sada uspeva da mobiliše potencijal AfD-a do poslednjeg sela u provinciji?
Moguće je da će doći do svojevrsne podele rada: fil-gud (feel-good) politika za jednu ciljnu skupinu, a ljutnja i najave propasti sveta za drugu. No moguće je i da će znatno veća popularnost koju je, primerce, Sigmund stekao tokom kampanje srednjoročno postati konkurencija komunikacijskom stilu stranačke liderke Alis Vajdel.
4. Šteti li BSW-u bliskost s AfD-om?
BSW je i prošlu izbornu veče pretvorio u neizvesnu dramu oko izbornog praga od pet odsto. U Berlinu stranka ni u ranijim anketama često nije bila na putu prema ulasku u Predstavnički dom nemačke prestonice. U Meklenburg-Zapadnom Pomorju je, međutim, pre godinu ili dve još bila uverljivo dvocifrena. Ove jeseni radilo se o tome da se BSW trajno etablira širom istoka Nemačke i tako osigura dodatnu pažnju za stranku koja nije zastupljena u Bundestagu.
Izborni rezultati sada su znatno slabiji od prethodnih uspeha u anketama. Šta se dogodilo? Prema Infratest dimapu, 69 posto birača u Meklenburg-Zapadnom Pomorju smatra da je savez „previše zauzet unutrašnjim stranačkim sukobima“.
Ipak, bliskost s AfD-om stranci ne šteti toliko koliko su neki možda pretpostavljali - 46 posto birača kaže da im se „sviđa što je BSW spreman da sarađuje s AfD-om“.
Foto: Georg Wendt/AFP/Profimedia
To je veći procenat nego što su AfD i BSW zajedno osvojili na severozapadu zemlje. Čini se da su unutrašnji sukobi u stranci znatno štetniji za politički projekat Sahre Vagenkneht od koketiranja u smeru krajnje desnice.
5. Savezni kancelar igra na vreme
Fridrih Merc je u Berlinu izašao pred novinare u 18:14 – samo 14 minuta nakon zatvaranja biračkih mesta i objave prvih izlaznih anketa. To je bio presedan. Nikada u istoriji Savezne Republike šef(ica) savezne vlade nije tako rano komentarisao ishod izbora.
Merc je time, smatraju posmatrači, u korenu hteo da saseče spekulacije oko svoje političke sudbine. Mercova poruka je jasna: CDU je doživeo (novi) debakl, ali ja ne nameravam da se povučem, nastavljamo s reformama, jer samo tako možemo zemlju izvući iz krize.
Iako je ovo bila jako loša vest za kancelara, iako CDU serijski i dramatično gubi izbore, iako je Mercov lični rejting opao na manje od deset odsto - kancelar je i dalje gospodar svoje sudbine – kazao je politilog Martin Florak za WDR:
Foto: KAY NIETFELD/AFP/Profimedia
- Sad je doduše još više pod pritiskom nego što je bio do sada, ali je i dalje u snažnoj poziciji. Ništa sad ne ide bez Merca i pored Merca. Unija CDU/CSU u ovom trenutku jednostavno nema realističnu alternativu za njega.
Mercova strategija je, čini se, jasna - on igra na vreme. Do proleća 2027. u Nemačkoj nema planiranih novih izbora koji bi mogli dodatno uzdrmati CDU – ni na saveznom ni na pokrajinskom nivou. Kancelar se sada nada dobrim vestima i promeni raspoloženja. Polako se vide prvi, doduše minijaturni efekti trošenja novca iz milijardskog posebnog fonda, u ovoj godini Nemačku, kako kažu prognoze, očekuje rast BDP-a od 1,3 posto – i to nakon sedam godina bez ikakvog rasta.
A do tada pritisak na Merca verovatno neće popustiti – na naslovnicama su i dalje loše vesti. Cene benzina i dizela su visoke, rastu doprinosi za zdravstveno osiguranje, a skoro 90 posto građana kaže da je nezadovoljno radom savezne vlade na rešavanju njihovih problema. A to su pre svega strah od rasta inflacije i troškova života, migracije, socijalna nepravda i loše privredno stanje u zemlji, piše Dojče vele.
BONUS VIDEO:
