1. Победе на крајевима политичког спектра
Тренд из претходних избора се наставља: победе пре свега остварују странке на рубовима политичког спектра - АфД и Левица. Странке политичког центра, с друге стране, губе подршку.
АфД, као и раније у Саксонији-Анхалту, успева снажно да мобилише бираче који иначе не излазе на изборе. Ипак, према подацима института Инфратест димап у Мекленбург-Западном Поморју та странка је „освојила“ и готово 50.000 бивших бирача СПД-а, као и око 30.000 некадашњих присталица Уније.
И Левица у Берлину успева да привуче досадашње негласаче на биралишта. Осим тога, придобила је подршку око 53.000 бивших бирача Зелених те приближно 37.000 гласова из табора СПД-а.
Могуће је да ће доћи до својеврсне поделе рада - фил-гуд (feel-good) политика за једну циљну групу, а љутња и најаве пропасти света за другу. Ипак, могуће је и да ће знатно већа популарност коју је, на пример, Сигмунд стекао током кампање ускоро постати конкуренција комуникацијском стилу страначке лидерке Алис Вајдел.
Фото: JULIAN STRATENSCHULTE/AFP/Profimedia
Све то отежава формирање коалиција. Све друге странке искључују савезе с АфД-ом. Левицу у Берлину потенцијални млађи партнер СПД посматра врло критички. Мостови које треба градити постају све дужи и нестабилнији.
Прочитајте још
Рубови политичког спектра јачају, али је упитно хоће ли након ове јесени негде и заиста преузети власт и, на пример, утицати на састав Бундесрата, односно Горњег дома немачког парламента. АфД-у у Саксонији-Анхалту засад недостају гласови за преузимање власти. Левица у Берлину додуше прихвата мандат за састављање владе, али у сопственим редовима има много младих нових чланова који не желе ни компромисе а нити одговорност за управљање.
2. Швезиг на путу према кандидатури за канцеларку СПД-а
Иако у самој завршници предизборне кампање није престигла АфД, СПД је под њеним вођством на северозападу изгубио тек за длаку. Мануела Швезиг одрадила је импресиван повратак, захваљујући кампањи која је била потпуно усмерена на њу – укључујући и ошτρу критику политике савезне владе у којој су и њене социјалдемократе.
Ко сада има моћ у СПД-у? Двоје страначких председника, Ларс Клингбајл и Бербел Бас, ослабљени су и исцрпљују се у двострукој улози страначких и државних званичника. Швезиг је у изборној ноћи у интервјуу за АРД наставила тамо где је током кампање видела главни проблем своје странке: савезна влада мора да се, како је рекла, „самокритично запита да ли је у свим темама на правом путу“.
О својој улози у странци кратко каже:
- Заступам теме за које смо се одувек залагали.
Фото: Танјуг/Bernd Wüstneck/dpa/via AP
То звучи као да представља неку врсту изворне социјалдемократије. Као да још увек има на уму бирачке скупине, примерце међу радницима, које су други у њеној странци одавно изгубили.
Закључак након ове изборне вечери гласи - ако Швезиг то жели, има најбоље шансе за будућу кандидатуру за канцеларку. За другу успешну премијерку из редова СПД-а, Анке Рехлингер, из страначких кругова стално се може чути да зазире од селидбе из Сарланда у Берлин. Сматра се да би се Швезиг на то – одважила.
Да ли зато најпре жели да постане председница СПД-а? Швезиг би сада могла да посегне за челном позицијом у странци. Али тада би као председница седела и у коалиционом одбору у Берлину те би морала да подржава и непопуларне компромисе савезне владе. Могуће је да Швезиг тренутно сматра мудријим да остане у Шверину.
Хоће ли СПД у будућности уопште имати рејтинг довољан да истакне кандидатуру за канцелара или канцеларку, друго је питање.
3. АфД открива фил-гуд фактор
Политичари АфД-а дуго су се пре свега ослањали на љутњу као машину за привлачење пажње, на сталне провокације и све гласније, често и контроверзне тонове. У Саксонији-Анхалту, а сада и у Мекленбург-Западном Поморју, успех као никада постиже нови тип политичара: Улрих Зигмунд, некадашњи трговачки заступник за освеживаче простора, и Лајф-Ерик Холм, бивши радијски водитељ, знатно су углађенији од досадашњих водећих људи АфД-а.
- Волим да продајем - рекао је Зигмунд једном приликом за један часопис за предузетнике. Готово свакоме се обраћа на „ти“ и дели надимке. Све је опуштено, овде нема екстремизма, то је порука.
Холм у својим снимцима на Инстаграму делује као да АфД представља попут следећег летњег хита. Иза обојице се у сенци налазе тврдолинијаши с крајње десном прошлошћу. Ипак они су мање видљиви када се водећи кандидат опуштено смеши, а управо је то део стратегије.
Фото: Michael Brandt / AFP / Profimedia
То је у оштрој супротности с наступом председнице странке Алис Вајдел, која делује (трајно) љутито, хладно, оштро и доцирајуће. Како ће се странка носити с чињеницом да очигледно један другачији тип политичара сада успева да мобилише потенцијал АфД-а до последњег села у провинцији?
Могуће је да ће доћи до својеврсне поделе рада: фил-гуд (feel-good) политика за једну циљну скупину, а љутња и најаве пропасти света за другу. Но могуће је и да ће знатно већа популарност коју је, примерце, Сигмунд стекао током кампање средњорочно постати конкуренција комуникацијском стилу страначке лидерке Алис Вајдел.
4. Штети ли BSW-у блискост с АфД-ом?
BSW је и прошлу изборну вече претворио у неизвесну драму око изборног прага од пет одсто. У Берлину странка ни у ранијим анкетама често није била на путу према уласку у Представнички дом немачке престонице. У Мекленбург-Западном Поморју је, међутим, пре годину или две још била уверљиво двоцифрена. Ове јесени радило се о томе да се BSW трајно етаблира широм истока Немачке и тако осигура додатну пажњу за странку која није заступљена у Бундестагу.
Изборни резултати сада су знатно слабији од претходних успеха у анкетама. Шта се догодило? Према Инфратест димапу, 69 посто бирача у Мекленбург-Западном Поморју сматра да је савез „превише заузет унутрашњим страначким сукобима“.
Ипак, блискост с АфД-ом странци не штети толико колико су неки можда претпостављали - 46 посто бирача каже да им се „свиђа што је BSW спреман да сарађује с АфД-ом“.
Фото: Georg Wendt/AFP/Profimedia
То је већи проценат него што су АфД и BSW заједно освојили на северозападу земље. Чини се да су унутрашњи сукоби у странци знатно штетнији за политички пројекат Сахре Вагенкнехт од кокетирања у смеру крајње деснице.
5. Савезни канцелар игра на време
Фридрих Мерц је у Берлину изашао пред новинаре у 18:14 – само 14 минута након затварања бирачких места и објаве првих излазних анкета. То је био преседан. Никада у историји Савезне Републике шеф(ица) савезне владе није тако рано коментарисао исход избора.
Мерц је тиме, сматрају посматрачи, у корену хтео да сасече спекулације око своје политичке судбине. Мерцова порука је јасна: ЦДУ је доживео (нови) дебакл, али ја не намеравам да се повучем, настављамо с реформама, јер само тако можемо земљу извући из кризе.
Иако је ово била јако лоша вест за канцелара, иако ЦДУ серијски и драматично губи изборе, иако је Мерцов лични рејтинг опао на мање од десет одсто - канцелар је и даље господар своје судбине – казао је политилог Мартин Флорак за WDR:
Фото: KAY NIETFELD/AFP/Profimedia
- Сад је додуше још више под притиском него што је био до сада, али је и даље у снажној позицији. Ништа сад не иде без Мерца и поред Мерца. Унија ЦДУ/ЦСУ у овом тренутку једноставно нема реалистичну алтернативу за њега.
Мерцова стратегија је, чини се, јасна - он игра на време. До пролећа 2027. у Немачкој нема планираних нових избора који би могли додатно уздрмати ЦДУ – ни на савезном ни на покрајинском нивоу. Канцелар се сада нада добрим вестима и промени расположења. Полако се виде први, додуше минијатурни ефекти трошења новца из милијардског посебног фонда, у овој години Немачку, како кажу прогнозе, очекује раст БДП-а од 1,3 посто – и то након седам година без икаквог раста.
А до тада притисак на Мерца вероватно неће попустити – на насловницама су и даље лоше вести. Цене бензина и дизела су високе, расту доприноси за здравствено осигурање, а скоро 90 посто грађана каже да је незадовољно радом савезне владе на решавању њихових проблема. А то су пре свега страх од раста инфлације и трошкова живота, миграције, социјална неправда и лоше привредно стање у земљи, пише Дојче веле.