Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Ipak, "uskoro" je relativan pojam. Za ovaj proces i dalje će biti potrebno nekoliko miliona godina, što je, međutim, veoma kratak period na geološkoj vremenskoj skali, prenosi portal Science Alert.
"Otkrili smo da je proces razdvajanja u ovoj zoni uznapredovao više i da je Zemljina kora tanja nego što je iko ranije smatrao", kaže Kristijan Rovan, geonaučnik sa Univerziteta Kolumbija.
Kako navodi, Istočna Afrika je u procesu razdvajanja odmakla dalje nego što se ranije mislilo.
Otkriće važno i za istoriju čoveka
Jedna od najzanimljivijih stvari u vezi sa ovim otkrićem jesu moguće posledice za razumevanje ljudske evolucije. Turkana zona rascepa u Keniji bogata je fosilima ranih hominina, zbog čega se smatra jednom od ključnih lokacija za proučavanje evolucije čoveka.
Međutim, novo otkriće ukazuje na mogućnost da taj region nije nužno bio značajniji za naše pretke od drugih područja u Africi, već da su upravo geološki procesi stvorili veoma povoljne uslove za očuvanje fosila.
Pročitajte još
Današnji raspored kontinenata na Zemlji deluje kao nešto stalno i nepromenljivo, ali oni se neprestano pomeraju, iako izuzetno sporo. Pre više od 200 miliona godina kontinenti su bili povezani u superkontinent, dok se predviđa da bi se u dalekoj budućnosti ponovo mogli spojiti.
Tamo gde se tektonske ploče sudaraju mogu nastajati planinski lanci, dok se na mestima gde se ploče udaljavaju jedna od druge mogu formirati novi okeanski baseni.
Afrička ploča deli se na dva dela
Veliki istočnoafrički rascep jedan je od primera ovog procesa. Afrička tektonska ploča deli se na dve celine - Nubijsku ploču na zapadu, koja obuhvata najveći deo kontinenta, i Somalijsku ploču na istoku.
Za potrebe nove studije naučnici su se usredsredili na određeni deo ovog sistema - Turkana rascep, koji se prostire stotinama kilometara kroz Keniju i Etiopiju.
Tim je analizirao ranije obavljena seizmička merenja u tom regionu i izračunao debljinu Zemljine kore.
Rezultati su pokazali da je ona znatno tanja nego što se očekivalo. U samom središtu rascepa debela je svega oko 13 kilometara. Poređenja radi, Zemljina kora duž ivica ovog područja deblja je od 35 kilometara.
Kada kora u zoni rascepa postane tanja od približno 15 kilometara, ulazi u fazu koja se naziva "sužavanje". Nakon dostizanja ove tačke proces kontinentalnog razdvajanja značajno napreduje.
Kako će nastati novi okean?
Za nekoliko miliona godina ovaj proces mogao bi da pređe u sledeću fazu - okeanizaciju. Kao što naziv sugeriše, reč je o procesu tokom kojeg se formira nova okeanska kora.
Kontinentalna kora postepeno se rasteže i stanjuje, a magma iz unutrašnjosti Zemlje može da izbija i hlađenjem formira novu koru. Vremenom bi tako mogao nastati novi okeanski basen, u koji bi prodirala voda iz okolnih mora i okeana.
Slični procesi već se odvijaju u Afarskoj depresiji, koja se nalazi u severoistočnoj Africi, u blizini Crvenog mora.
Kakve veze sve ovo ima sa fosilima naših predaka?
Istraživači procenjuju da je Turkana rascep ušao u sadašnju fazu sužavanja pre oko četiri miliona godina, nakon dužeg perioda vulkanske aktivnosti. Zanimljivo je da se ovaj period približno poklapa sa starošću nekih od važnih fosila hominina i drugih nalaza pronađenih na tom području.
Naučnici smatraju da to možda nije slučajnost. Kako se kora menjala, stvarali su se uslovi za intenzivnije taloženje sedimenata, što je moglo omogućiti bolje očuvanje ostataka organizama koji su tada živeli na ovom području.
Istraživači navode da vremensko podudaranje tektonskih promena i pojave debelih slojeva bogatih fosilima ukazuje na mogućnost da je upravo ova geološka faza stvorila važne uslove za njihovo očuvanje. Prema njihovoj pretpostavci, tektonske promene mogle su imati značajnu ulogu u stvaranju izuzetno bogatog paleoantropološkog zapisa u području Turkane.
Naučnici ističu da će buduća istraživanja detaljnije ispitati ovu vezu, a istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.
(Blic)
BONUS VIDEO:
