Veliki problem za astronaute u svemiru - muči ih zatvor

Naučnici američke svemirske agencije NASA i Univerziteta u Kopenhagenu ispitali su gastrointestinalne probleme astronauta u svemiru kako bi pronašli potencijalne uzroke njihovih stomačnih tegoba.

LJudi su evoluirali na Zemlji, gde je gravitacija solidnih i udobnih 1G. Kada smo prvi put počeli da istražujemo lansiranje raketa i napuštanje Zemlje radi istraživanja svemira, nije se baš znalo da li će se sve naše biološke aktivnosti nastaviti normalno bez pomoći gravitacije.

Srećom, ovo je ubrzo razjašnjeno uz pomoć nekoliko tuba mesne paste, tube čokoladne paste i malo sosa od jabuka.

- Pre nego što je hrana prvi put konzumirana u svemirskom okruženju, neki su pretpostavljali da bi najveći izazov u obezbeđivanju hrane u svemiru mogao biti taj što čovek ne bi mogao da guta, pa samim tim ne bi mogao ni da jede u bestežinskom stanju – navodi se u jednom dokumentu NASA:

- Ovo je brzo opovrgao sovjetski kosmonaut German Titov, koji je u avgustu 1961. postao prvi čovek koji je konzumirao hranu u svemiru. Američki astronaut DŽon Glen ga je ubrzo pratio kada je, kao prvi Amerikanac koji je jeo u svemiru, konzumirao sos od jabuka tokom treće misije Merkur sa ljudskom posadom u februaru 1962.

LJudi mogu da jedu u svemiru. Do sada su čak pravili i roštilj u orbiti. Prvi delovi procesa ishrane zapravo su relativno neometeni nedostatkom gravitacije, jer mišići u jednjaku lepo guraju hranu dole u želudac.

Ali kada hrana stigne do želuca, stvari postaju malo haotične bez dovoljno gravitacije da pomogne.

Velika nužda u svemiru

- U okruženju mikrogravitacije u svemiru, tečnosti u telu teže da se pomeraju i preraspoređuju nagore - objašnjava NASA. - Sadržaj želuca slobodno lebdi, dok su creva manje zbijena. Telo se u potpunosti oslanja na peristaltiku kako bi pokretalo hranu kroz digestivni trakt bez pomoći gravitacije.

Jedan od rezultata je to što astronauti doživljavaju „vlažno podrigivanje“ jer je hrani potrebno više vremena da se slegne i više vremena da prođe kroz astronauta u poređenju sa boravkom na Zemlji.

U novoj studiji, istraživači su ispitali promene u varenju, analizirajući uzorke krvi prikupljene od 52 astronauta. Tim je otkrio da su se ključne gastrointestinalne promene desile ubrzo nakon što su astronauti ušli u okruženje mikrogravitacije.

- U uzorcima krvi astronauta vidimo promene koje ukazuju na to da crevne bakterije počinju da fermentišu proteine u većoj meri nego obično već u roku od nekoliko nedelja nakon dolaska astronauta u svemir, a ova promena se nastavlja sve dok se ne vrate na Zemlju - objasnila je u saopštenju Đorđa La Barbera, vanredna profesorka na Odeljenju za ishranu, vežbanje i sport Univerziteta u Kopenhagenu.

Na Zemlji, crevne bakterije takođe mogu početi da fermentišu proteine kada se potroše vlakna u ishrani. U svemiru se, međutim, čini da je to češća pojava.

- Nedostatak gravitacije u svemiru verovatno uzrokuje da se hrana sporije kreće kroz creva, a to se poklapa sa činjenicom da vidimo znake povećane fermentacije proteina – rekao je Henrik Roager, takođe profesor na Odeljenju za ishranu, vežbanje i sport Univerziteta u Kopenhagenu, i dodao:

- Ovo takođe može pomoći u objašnjenju zatvora kod astronauta.

Dugotrajni problemi

Zatvor tokom svemirskog leta može biti neprijatan, ali više zabrinjavaju potencijalni dugoročni zdravstveni problemi povezani sa fermentacijom proteina, uključujući uticaj na koncentraciju, raspoloženje i potencijalno oštećenje bubrega. To bi moglo da izazove probleme na dužim svemirskim letovima, na primer, ako bismo pokušali da spustimo ljude na Mars.

Na takvim misijama mogu biti neophodne dodatne mere predostrožnosti kako bi svi ostali zdravi i bez zatvora.

- Naši nalazi mogu ukazati na potencijalne intervencije – bilo direktno kroz povećanje dijetalnih vlakana, suplementaciju prebioticima ili druge vrste tretmana koji podstiču peristaltiku i smanjuju vreme prolaska hrane kroz creva - dodao je Roager. - To bi pomoglo u smanjenju fermentacije proteina i na taj način obezbedilo zdravo okruženje u crevima i izbeglo negativne zdravstvene posledice.

Pored toga što pomaže astronautima koji se upućuju ka drugim nebeskim telima ili orbitalnoj svemirskoj stanici, istraživanje bi potencijalno moglo da pomogne i pacijentima koji su vezani za krevet, čiji problemi takođe mogu biti pogoršani fermentacijom proteina, navodi tim.

Studija je objavljena u žurnalu  Nature Co, prenosi Telegraf.

IFLScience