DANIMA PLAKAO I MOLIO SE U CRKVI: Najteži trenuci za Putina

U trenutku napada odvijale su se svečanosti za prvi dan školske godine pa se u zgradi nalazilo oko 1.300 dece, roditelja i nastavnika. Nekoliko ljudi uspelo je da pobegne ali teroristi, čečenskog i arapskog porekla, zatvorili su većinu u sportskoj dvorani, a potom su i minirali zgradu.

Tridesetak terorista u školu su upali maskirani i opremljeni eksplozivnim prslucima. Zahtevali su povlačenje ruske vojske iz Čečenije preteći da će, ne povuku li se ruske trupe, bombaši-samoubice aktivirati eksploziv. Tokom dana mogli su se čuti sporadični pucnjevi i eksplozije.

Sledeći dan nekoliko je talaca pušteno, a otkriveno je kako se u blizini škole nalaze tela ubijenih u prvim trenucima prepada. Taoce su držali u jezivim uslovima, sve dok trećeg dana bezbednosne snage nisu započele akciju oslobađanja. Naime, 3. septembra 2004. dogovoreno je odnošenje tela poginulih koja su ležala u predvorju škole.

Celi svet je u šoku i strepnji pratio talačku situaciju. Brojni eksperti podsetili su na stravične događaje iz moskovskog pozorišta Dubrovka iz jeseni 2002. godine. Pozorište je zauzelo pedesetak militanata, a Rusi su, kako bi ih naterali na izlazak, upumpavali hemijski agens u ventilaciju zgrade. Umrlo je tridesetak terorista, kao i 130 od 1.000 talaca. Većina ih je preminula jer nisu na vreme dobili medicinsku pomoć nakon što su bili izloženi gasu. Mnogi su strahovali da službe zadužene za borbu protiv terorizma od tada nisu napredovale u taktici i da bi i u ovoj drami moglo doći do brojnih ljudskih žrtava.

U trenutku dolaska ambulantnih kola, u školi se začula eksplozija, nakon čega je nekoliko talaca pokušalo da pobegne. Teroristi su zapucali na njih, a nekoliko bombaša samoubica aktiviralo je eksploziv u prslucima. Specijalne snage potpuno nepripremljene ušle su u vatreni okršaj jer nikakav napad nije bio planiran. Ubrzo su specijalci ušli u školu i vatreni okršaj se nastavio.

Eksplozije u sportskoj dvorani uzrokovale su urušavanje krova i požar, te je kasnije mnogo poginulih pronađeno tamo. Nekoliko sati nakon napada još uvek su se mogli čuti pucnjevi i eksplozije.

Krajem dana teroristi su likvidirani i većina ranjenih zbrinuta je u bolnicama. Na kraju je bilo ubijeno 334 civila, od toga 186 dece i 700 ranjenih. Gubici bezbednosnih snaga bili su 10 poginulih specijalaca, a broj ubijenih terorista bio je 32, dok je jedan uhapšen.

Nekoliko godina potom 409 što preživelih, što članova porodice stradalih pred Evropskim sudom za ljudska prava pokrenulo je postupak u kojem su tvrdili da tadašnje vođodstvo Rusije nije napravilo dovoljno u sprečavanju terorističkog napada, da su ignorisali informacije obaveštajnih agencija da se tako nešto sprema, kao i da su na kraju akciju oslobađanja proveli uz prekomernu upotrebu sile, što je dovelo do više civilnih žrtava nego što bi ih inače stradalo u takvoj akciji.

Oni kao jednog od odgovornih direktno optužuju i ruskog predsednika Vladimira Putina, objavio je svojevremeno Ekspres. Sud je presudio da su ruske vlasti krive zbog velikih previda, kao i zbog neadekvatne reakcije na informacije ruskih obaveštajnih službi da se teroristički napad sprema i u pripremi operacije oslobađanja. Evropski sud za ljudska prava odredio je da Ruska Federacija treba da plati tri miliona evra odštete porodicama stradalih. Kremlj je odmah po izricanju presude odbacio svoju odgovornost.

- Ne možemo da se složimo sa takvim zaključkom u zemlji koja je već puno puta bivala žrtva terorističkih napada. Nažalost, lista takvih zemalja sve je duža, te i dalje raste, pa su i ovakvi zaključci potpuno neprihvatljivi - objavio je tada portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Advokat grupe Majke Beslana, Sergej Knjazkin, kazao je da njegovi klijenti nisu zadovoljni odštetom jer se „smrt dece ne može meriti u takvim brojevima“.

Inače, Putinovi saradnici ističu da, iako o njemu kruži slika bezosećajnog čoveka, u realnosti i nije baš tako. Najbliže kolege to su shvatile posle tragedije u Beslanu u Severnoj Osetiji, gde je posle trodnevne talačke krize, izazvane napadom čečenskih terorista 1. septembra 2004. na lokalnu školu, ubijeno 314 talaca, od kojih su 186 bila deca.

Na vest o krvoproliću jako se uznemirio, potom i rasplakao, dugo su ga smirivali, a pre nego što je tokom noći otputovao u Beslan, svratio je u crkvu, pomolio se i zapalio sveću za poginule. U lokalnoj bolnici je posetio povređene, a potom se sreo sa rukovodstvom republike, posetio školu br. 1 te se po povratku u Kremlj obratio naciji.

Zatim je otišao u crkvu, gde je ostao gotovo dva dana moleći se.

U filmu "Predsednik", koji je na 15. godišnjicu prve Putinove inauguracije emitovala državna RTR televizija, ruski predsednik je priznao da mu je jedan od najtežih momenata u karijeri, ali i u životu, napad na Beslan.

Putin je i tokom 2024. godine doputovao u Beslan, gde je posetio memorijal „Grad anđela“, nastao u znak sećanja na poginule u terorističkom napadu 1-3. septembra 2004. godine, u kome su ubijene 333 osobe, uključujući 186 dece. Tom prilikom je položio cveće na "Drvo tuge".

Kako navode njegove kolege, on je po prirodi daleko osetljiviji, a teške trenutke, pogotovo one s tragičnim epilogom, emocionalno vrlo snažno proživljava.