Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Izlazne ankete pokazale su da je AfD u nedelju osigurao najmanje 44 posto glasova, više nego udvostručivši svoju podršku od poslednjih državnih izbora 2021. godine i uverljivo pobedivši desnocentristički CDU kancelara Fridriha Merca, čija je podrška pala na 18,5 posto.
Rezultat bi mogao AfD-u doneti čak 39 od 83 mesta u državnom parlamentu, što bi im ostavilo malo manje od apsolutne većine. Može li zaista preuzeti vlast ostaje neizvesno. Glavne nemačke političke stranke održavale su „zaštitni zid“ protiv AfD-a, odbijajući da formiraju koalicije sa strankom. Ipak, ova pobeda mogla bi imati zlokobne posledice za nemačku nacionalnu bezbednost i stabilnost EU, piše News.com.au. Georg Majer, ministar unutrašnjih poslova nemačke savezne države Tiringije, upozorio je da bi državna bezbednosna služba koju vodi AfD mogla predati osetljive informacije Rusiji, što bi Moskva mogla iskoristiti za destabilizaciju zemlje.
Rekao je da Kremlj „ne krije činjenicu da je AfD za ruskog predsednika Vladimira Putina najvažniji instrument za destabilizaciju Nemačke“.
- S obzirom na trenutne napade na našu kritičnu infrastrukturu, bilo bi katastrofalno kada bi nalazi bezbednosnih vlasti procurili u Rusiju - rekao je Mark Henrihman, političar CDU-a u Bundestagu i predsednik Odbora za parlamentarnu kontrolu.
- AfD predstavlja bezbednosni rizik zbog dodvoravanja Putinovu agresivnom režimu - rekao je.
Pročitajte još
Henrihman je rekao da se istomišljene desničarske stranke distanciraju od AfD-a zbog njihovog nedostatka distanciranja od Kremlja. Irena Mihalic iz Zelene stranke rekla je da veruje da je AfD „dobrovoljni instrument“ Putinovih hibridnih, velikih napada na zemlju.
- Moramo pretpostaviti da bi AfD prosledio strogo poverljive informacije i pristup njima bez ikakvog oklevanja - rekla je.
Prošle nedelje Nemačka je okrivila Moskvu za pokušaj „hibridnog napada“ dronom naoružanim eksplozivom na aerodromu u Lajpcigu u avgustu. Putin je kasnije u televizijskim komentarima te poteze nazvao „još jednom greškom, ozbiljnom“, rekavši da su „očigledno u suprotnosti s interesima nemačkog naroda“.
Nemački mediji izvestili su u sredu da je policija identifikovala dvojicu Rusa osumnjičenih za povezanost s pokušajem napada. Dnevne novine Sidojče cajtung (SZ) i regionalni javni emiteri NDR i WDR izvestili su da je prvi osumnjičeni beloruski državljanin koji je imao i ruski pasoš. Drugi je imao litvanski i ruski pasoš, a veruje se da je delovao kao koordinator logistike i instruktor napada.
Evropska unija izrazila je „punu solidarnost“ s Nemačkom, dok je NATO uveravao da će braniti svoje članice. Zapadne zemlje, uključujući Veliku Britaniju, Francusku i Poljsku, pružile su snažnu podršku. Nemačka će zatvoriti ruski konzulat u bivšoj prestonici Bonu i otkazati ugovor za Ruski dom, kulturni centar u Berlinu, rekao je ministar spoljnih poslova Johan Vadepul.
- Pooštravamo kontrolu ulaska za ruske državljane - rekao je on. Nemačka će predložiti stavljanje na listu sankcija Evropske unije više ruskih pojedinaca, dodao je, dok je ruski ambasador u Berlinu bio pozvan. U martu su tri diplomate EU i četiri nemačka poslanika izjavila za Politiko kako se boje da bi Moskva mogla dobiti pristup poverljivim dokumentima EU od AfD-a, koji je naklonjen Rusiji.
Nemački poslanici, uključujući i one iz AfD-a, imaju pristup banci podataka s hiljadama dokumenata EU. To uključuje poverljive beleške sa sastanaka ambasadora na kojima diplomate bloka razmenjuju stavove svojih zemalja o geopolitičkim pitanjima poput finansiranja Ukrajine i zamrzavanja ruske imovine.
Večernji list
BONUS VIDEO:
