Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Излазне анкете показале су да је АфД у недељу осигурао најмање 44 посто гласова, више него удвостручивши своју подршку од последњих државних избора 2021. године и уверљиво победивши десноцентристички ЦДУ канцелара Фридриха Мерца, чија је подршка пала на 18,5 посто.
Резултат би могао АфД-у донети чак 39 од 83 места у државном парламенту, што би им оставило мало мање од апсолутне већине. Може ли заиста преузети власт остаје неизвесно. Главне немачке политичке странке одржавале су „заштитни зид“ против АфД-а, одбијајући да формирају коалиције са странком. Ипак, ова победа могла би имати злокобне последице за немачку националну безбедност и стабилност ЕУ, пише News.com.au. Георг Мајер, министар унутрашњих послова немачке савезне државе Тирингије, упозорио је да би државна безбедносна служба коју води АфД могла предати осетљиве информације Русији, што би Москва могла искористити за дестабилизацију земље.
Рекао је да Кремљ „не крије чињеницу да је АфД за руског председника Владимира Путина најважнији инструмент за дестабилизацију Немачке“.
- С обзиром на тренутне нападе на нашу критичну инфраструктуру, било би катастрофално када би налази безбедносних власти процурили у Русију - рекао је Марк Хенрихман, политичар ЦДУ-а у Бундестагу и председник Одбора за парламентарну контролу.
- АфД представља безбедносни ризик због додворавања Путинову агресивном режиму - рекао је.
Прочитајте још
Хенрихман је рекао да се истомишљене десничарске странке дистанцирају од АфД-а због њиховог недостатка дистанцирања од Кремља. Ирена Михалиц из Зелене странке рекла је да верује да је АфД „добровољни инструмент“ Путинових хибридних, великих напада на земљу.
- Морамо претпоставити да би АфД проследио строго поверљиве информације и приступ њима без икаквог оклевања - рекла је.
Прошле недеље Немачка је окривила Москву за покушај „хибридног напада“ дроном наоружаним експлозивом на аеродрому у Лајпцигу у августу. Путин је касније у телевизијским коментарима те потезе назвао „још једном грешком, озбиљном“, рекавши да су „очигледно у супротности с интересима немачког народа“.
Немачки медији известили су у среду да је полиција идентификовала двојицу Руса осумњичених за повезаност с покушајем напада. Дневне новине Сидојче цајтунг (SZ) и регионални јавни емитери NDR и WDR известили су да је први осумњичени белоруски држављанин који је имао и руски пасош. Други је имао литвански и руски пасош, а верује се да је деловао као координатор логистике и инструктор напада.
Европска унија изразила је „пуну солидарност“ с Немачком, док је НАТО уверавао да ће бранити своје чланице. Западне земље, укључујући Велику Британију, Француску и Пољску, пружиле су снажну подршку. Немачка ће затворити руски конзулат у бившој престоници Бону и отказати уговор за Руски дом, културни центар у Берлину, рекао је министар спољних послова Јохан Вадепул.
- Пооштравамо контролу уласка за руске држављане - рекао је он. Немачка ће предложити стављање на листу санкција Европске уније више руских појединаца, додао је, док је руски амбасадор у Берлину био позван. У марту су три дипломате ЕУ и четири немачка посланика изјавила за Политико како се боје да би Москва могла добити приступ поверљивим документима ЕУ од АфД-а, који је наклоњен Русији.
Немачки посланици, укључујући и оне из АфД-а, имају приступ банци података с хиљадама докумената ЕУ. То укључује поверљиве белешке са састанака амбасадора на којима дипломате блока размењују ставове својих земаља о геополитичким питањима попут финансирања Украјине и замрзавања руске имовине.
Вечерњи лист
БОНУС ВИДЕО:
