Novo rusko oružje menja tok rata: 40 sekundi za reakciju

Nebo iznad Ukrajine postalo je poprište nove, brže faze vazdušnog rata. Rusija sve intenzivnije koristi novu generaciju bespilotnih letelica Geran-4, čiji mlazni pogon predstavlja egzistencijalni izazov za ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, koja se mesecima uspešno nosila sa njihovim sporijim prethodnicima. Ova promena ne samo da skraćuje vreme za reakciju, već i prisiljava branioce na skupo prilagođavanje i pokreće novu tehnološku trku u kojoj je ulog veći no ikad.

Geran-4, nastao na temeljima iranskog Šaheda, ali proizveden i značajno modifikovan u ruskoj fabrici u Alabugi, dizajniran je sa jednim ciljem: brzinom. Dok je stariji, sveprisutni Geran-2 leteo brzinom od oko 180 do 200 km/h, njegova mlazna verzija krstari na brzinama između 300 i 350 km/h, sa udarima koji navodno dosežu i do 500 km/h. Reč je o letelici dugoj oko 3,5 metra sa rasponom krila od tri metra i maksimalnom težinom pri poletanju do 450 kilograma, što je osetno više od prethodnika.

Srce sistema su kineski turbomlazni motori, poput Teleflaj LX-WP-160, koji osiguravaju dvostruko veći potisak od motora na ranijim mlaznim prototipovima. Iako različiti izvori navode i različite podatke o performansama, što sugeriše da se radi o celoj porodici dronova, a ne o jednom standardiziranom modelu, konsenzus je jasan: Geran-4 je brži, leti više i predstavlja znatno kompleksniju pretnju. Doseg mu se procenjuje na između 450 i 850 kilometara, što je značajno manje od gotovo 2.000 kilometara dometa Gerana-2, ali i dalje dovoljno da ugrozi velike delove zemlje, uključujući Kijev, iz poznatih lansirnih područja.

Upravo je brzina ključna taktička prednost. Mobilne vatrene grupe, koje su postale okosnica ukrajinske odbrane od dronova, protiv starijeg Gerana-2 imale su 70 do 80 sekundi da reaguju dok im je letelica bila u efektivnom dometu. Protiv Gerana-4, taj se prozor smanjuje na svega 40 do 50 sekundi. To dramatično smanjuje verovatnoći uspešnog obaranja. Osim toga, Geran-4 leti na visinama do 4.000 ili 5.000 metara, čime izlazi izvan dosega većine lako prenosivih protivvazdušnih sistema (MANPADS) i artiljerije. To prisiljava Ukrajinu na korišćenje znatno skupljih i malobrojnijih raketa zemlja-vazduh ili na razvoj vlastitih dronova-presretača koji mogu da se nose sa novom pretnjom. Rusija je ovim oružjem direktno napala najjeftiniji i najrasprostranjeniji sloj ukrajinske odbrane, svesno ga čineći zastarelim. Razvoj Gerana-4 bio je direktan odgovor na činjenicu da su do leta 2026. ukrajinski dronovi-presretači obarali gotovo polovinu dolazećih Šaheda, što je rusku taktiku iscrpljivanja činilo neodrživom.

Dok je Geran-4 skuplji i komplikovaniji za proizvodnju od svog prethodnika, Rusija je uložila velike resurse u prilagođavanje. Prema podacima ukrajinske vojne obaveštajne službe koje je preneo portal Militarnyj, fabrika u Alabugi već proizvodi oko 3.000 mlaznih dronova Geran-4 i Geran-5 mesečno, a proizvodnja mlaznih verzija navodno je već premašila proizvodnju starijih modela. Ruska komanda jasno je iskazalo nameru da udeo mlaznih dronova u ukupnim napadima podigne na čak 50 posto.

Ovaj industrijski zamah prati i promena taktike na terenu. Napadi se sada češće izvode danju, a ne samo pod okriljem noći, a mlazni dronovi često deluju u sklopu složenih napada koji uključuju i krstareće i balističke rakete. Na meti su sve češće ciljevi visoke vrednosti, poput železničke infrastrukture, pa čak i pojedinačnih lokomotiva, kako bi se paralizovala ukrajinska logistika.

Pojavom Gerana-4, rat na nebu ušao je u novu fazu neprestanog prilagođavanja. Ukrajinski inženjeri grozničavo rade na razvoju bržih modela svojih dronova-presretača. Neki prototipovi već postižu potrebne brzine, a u avgustu 2026. u službu je uveden i prvi ukrajinski mlazni dron-presretač, Alekaa Spatium. Cilj je da se zadrži ključna ekonomska prednost: obaranje ruskog drona oružjem koje je višestruko jeftinije. Dok jedan Geran-4 košta procenjenih 85.000 do 120.000 dolara, uspešni presretač košta tek nekoliko hiljada. Oslanjanje na rakete vredne stotine hiljada ili čak milione dolara bilo bi dugoročno neodrživo.

(24sata.hr)