Ova žena sada odlučuje ko će vladati u Nemačkoj

Ali, AfD nije uspela da dobije apsolutnu većinu i možda će im manja stranka, koja je jedva prešla cenzus, biti potrebna za formiranje vlade.

BloombergAdria.com

Ubedljiva pobeda Alternative za Nemačku u Saksoniji-Anhaltu dovela je do podele mandata u pokrajinskom parlamentu u paradoksalnom odnosu 39–39–5, tako da ni vodeći kandidat AfD-a Ulrih Zigmund ni blok stranaka koje primenjuju takozvani „zaštitni zid“ prema AfD-u nemaju većinu, dok je Savez Sare Vagenkneht (BSW) postao ključni faktor od čije podrške zavisi formiranje vlasti.

Naime, za većinu su potrebna 42 mandata, a prema najnovijoj projekciji nemačke televizije „ZDF“, AfD je dobila oko 44 odsto glasova i 39 od ukupno 83 mesta u pokrajinskom parlamentu. Očekuje se da će Hrišćansko-demokratska unija (CDU), Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), Zeleni i Levica zajedno takođe imati 39 mandata, dok će Savez Sare Vagenkneht (BSW) osvojiti preostalih pet.

BloombergAdria.com

BSW, koji se sa rezultatom nešto iznad izbornog cenzusa od pet odsto jedva izborio za ulazak u parlament, tako je postao najvažniji politički akter i mogao bi na kraju da odluči na koju će stranu prevagnuti većina.

Prema portalu „Hungarian Conservative“, ovakav rezultat otvara nekoliko mogućih scenarija: saradnju od slučaja do slučaja, strateško uzdržavanje, manjinsku vladu ili eventualno raspisivanje novih izbora.

BSW nije isključio saradnju sa AfD-om, sa kojom bi imao 43 mesta – jedno više od potrebnog za većinu. Glavni kandidat BSW-a u Saksoniji-Anhaltu Tomas Šulce rekao je u nedelju da su otvoreni za razgovore sa AfD-om nakon izbora.

– Rekli smo da ćemo razgovarati sa svim partijama. To uključuje i AfD. Nas ne zanima zaštitni zid, razgovaraćemo sa svima – rekao je on, dodajući da sa AfD-om dele neke stavove, posebno o Rusiji, ali da se ne slažu oko drugih politika, kao što je obrazovna.

Šta je BSW?

Ova populistička partija kombinuje krajnje levičarsku ekonomsku i krajnje desničarsku migracionu politiku, kritikuje Evropsku uniju i poziva na bliže veze sa Rusijom, navodi „Axios“. Za razliku od drugih mejnstrim partija, BSW je pozivao na ukidanje „zaštitnog zida“, politike isključenja AfD-a iz vladajućih koalicija.

Savez je osnovala Sara Vagenkneht, koja je godinama gradila reputaciju žene koja se bori protiv političkog mejnstrima. Ona je u januaru 2024. zvanično raskinula sa Levicom i osnovala sopstvenu partiju. Vagenkneht je pozivala na prekid vojne pomoći Kijevu i kritikovala zapadne sankcije protiv Moskve.

Jednom prilikom pomenula je i Srbiju, kada je kritikovala bombardovanje NATO-a.

– Na današnji dan pre 20 godina, NATO je započeo vazdušne udare u sukobu na Kosovu. Za mene je centralna lekcija iz ovog i drugih ratnih umešanosti poslednjih decenija: međunarodno pravo mora ponovo postati vodeći princip naše spoljne politike. Nemačka politika mora da se odvoji od ratoborne američke politike. Za mir i sigurnost! – navela je ona na „Facebook“-u na 20. godišnjicu početka bombardovanja Jugoslavije.

Novi politički početak

Vagenkneht je nakon izbora u Saksoniji-Anhaltu pozvala na „novi politički početak“.

– Nadam se da sada u pokrajinskom parlamentu u Magdeburgu postoje većine za promenu energetske politike, ukidanje sankcija Rusiji, bolje obrazovanje i temeljnu reformu javnog servisa. BSW će iskoristiti te većine da poboljša život ljudi – rekla je ona za „DPA“.

Ostaje nejasno kakav bi oblik mogla da dobije buduća vlada u Magdeburgu. Vagenkneht je isključila koaliciju sa AfD-om, ali ne i saradnju sa tom strankom.

– Gubitnik izbora, CDU, mora biti zamenjen. Politika držanja AfD-a van vlasti doživela je neuspeh. Pokušaj da se jednostavno formira još jedna koalicija kako bi se AfD isključio bio bi uvreda za birače – rekla je ona, dodajući da je „počeo povratak BSW-a“.

Otvorili put Ulrihu Zigmundu

Iz BSW-a su poručili da neće blokirati AfD u predvođenju manjinske vlade u Saksoniji-Anhaltu, čime je otvoren put Ulrihu Zigmundu da postane prvi premijer jedne nemačke pokrajine iz krajnje desničarske stranke.

Dok su iz BSW-a ranije poručili da ne bi glasali ni za Zigmunda ni za Svena Šulcea iz redova CDU-a, stranka je ostavila otvorenom mogućnost da bude uzdržana ukoliko drugi model ne bude moguć. Tomas Šulce je rekao da BSW neće glasati protiv Zigmunda u parlamentu ako se on kandiduje za novog premijera pokrajine.

Prema Ustavu Saksonije-Anhalt, pokrajinski premijer bira se tajnim glasanjem u pokrajinskom parlamentu i u prva dva kruga potrebna mu je apsolutna većina. Ako oba kruga budu neuspešna, a parlament se ne raspusti, u trećem krugu odlučuje prosta većina glasova. To znači da bi uzdržanost BSW-a mogla da olakša izbor Zigmunda.

Ulrih Zigmund u politiku je ušao još 2008. kao član CDU-a, ali je šest godina kasnije prešao u AfD, između ostalog i zbog neslaganja sa politikom evrozone. „Der Spiegel“ ga je opisao kao „najopasnijeg čoveka Nemačke“. Ipak, njegova popularnost na društvenim mrežama pokazuje da dobar deo birača u njemu ne vidi pretnju, već političara koji govori ono što drugi ne žele da kažu.

Evropa je, međutim, u stanju uzbune nakon izbora u Saksoniji-Anhaltu. Francuski ministar za Evropu Benžamen Hadad rekao je u ponedeljak da je pobeda AfD-a „ozbiljan trenutak za Evropu“, pozivajući istovremeno na odgovore na strahove i zabrinutost građana, ali i na odbranu demokratskih vrednosti i evropskog projekta.

Stručnjaci se slažu da će rezultati izbora u Saksoniji-Anhaltu, kao i izbori za Predstavnički dom Berlina i parlament Meklenburg-Zapadne Pomeranije zakazani za 20. septembar, imati dalekosežne posledice i značajno uticati na političke prilike u Nemačkoj.

(Blic)