KO JE TAČI? U ratu bio Zmija, osuđen zbog zločina nad Srbima

Sudsko veće je jasno stavilo do znanja da su Hašim Tači, Jakup Krasnići, Redžep Selimi i Kadri Veselji krivi za ratni zločin proizvoljnog lišenja slobode na štetu 385 lica, okrutno postupanje na štetu 49 lica, mučenja na štetu 303 lica i ubistva nad 96 lica.

Bivši premijer i predsednik takozvanog Kosova Hašim Tači i ratni komandant Oslobodilačke vojske Kosova (OVK)  Krasnići su dobili po 25 godina zatvora zbog ratnih zločina na terotoriji srpske autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, dok su Veselji i Seljimi osuđeni na 18, odnosno 13 godina robije.

Predsedavajući sudija Čarls Smit rekao je „u ime naroda Kosova“ Tačiju da je kriv za „hapšenja i ilegalno zatočenje 385 osoba, okrutno postupanje prema 49 osoba, zlostavljanje 303 osobe i ubistvo 96 osoba“.

Sva četvorica oslobođena su dela optužnica koje ih je teretilo za zločine protiv čovečnosti.

Izricanje presude pratilo se pomno na teritoriju cele Srbije. Podsetimo, Kosovo je jednoglasno proglasilo nezavisnosti 2008. godine i veći deo država članica Ujedinjenih nacija ne priznaje takvu odluku. 

Tači je i dalje cenjena osoba među mnogim kosovskim Albancima, dok je sam sud izuzetno nepopularan na teritoriji Kosmeta. Zbog rizika od zastrašivanja, mnogi svedoci optužbe svedočili su iza zatvorenih vrata, što je pojačalo nepoverenje javnosti u pokrajini prema toj instituciji. Specijalni sud za Kosovo sa sedištem u Hagu osnovan je 2015. godine pod međunarodnim pritiskom kako bi se sudilo bivšim pripadnicima OVK-a za ratne i posleratne zločine.

Hašim Tači je rođen u selu Broćna, u opštini Srbica. Studirao je filozofiju na Univerzitetu u Prištini pre nego se preselio u Švajcarsku, gde se 1993. pridružio takozvanoj Oslobodilačkoj vojsci Kosova. Tači je poznat kao komandant Operativne zone OVK u Mališevu i član Dreničke grupe OVK, koju je 1993. godine osnovao terorista Adem Jašari i koja je kontrolisala oko 10-15% od ukupnih kriminalnih aktivnosti na Kosmetu. Grupa je učestvovala u krijumčarenju oružja, ukradenih automobila, nafte i cigareta i prostituciji.

U cilju vršenja kriminalnih aktivnosti Drenička grupa povezala se sa drugim svetskim i evropskim mafijama. Tačijeve veze sa mafijom učvršćene su rodbinskim odnosima nakon udaje njegove sestre za Sejdija Bajrušija, jednog od poznatih vođa Albanske mafije 17. juna 1996. godine. 

Hašim Tači je zajedno sa pripadnicima Dreničke grupe, Rafetom Ramom, Jakupom Nurijem, Samijem LJustakuom i Iljazom Kadrijuom učestvovao u napadu iz zasede na policijsko vozilo, 25. maja 1993. godine na pružnom prelazu kod Glogovca. Tom prilikom su ubijena dva srpska policajca dok ih je petorica teško ranjeno.

Dana 17. juna 1996. godine Tači je zajedno sa Jakupom i Avni Nurom, Besim Ramom i Sami LJustakuom učestvovao u napadu iz zasede na policijsku patrolu na putu Kosovska Mitrovica — Peć kada je ubijen jedan srpski policajac dok je drugi teško ranjen.

Dana 21. septembra iste godine, Rama je po Tačijevom nalogu bacio bombu na kasarnu „Miloš Obilić“ u Vučitrnu. Po njegovom nalogu izvršen je i napad na Srednjoškolski centar u Vučitrnu u kojem su bile smeštene porodice izbeglica iz Kninske krajine.

U julu 1997. godine Tači je osuđen u odsustvu, od strane okružnog suda u Prištini na 10 godina zatvora zbog terorizma. U februaru 1998. godine izdata je poternica za njim. Godine 2003, raspisana poternica je proširena i radi počinjenog genocida.

Bio je poznat pod ratnim nadimkom "Zmija".

Hašim Tači je kao predstavnik OVK bio član pregovaračkog tima kosmetskih Albanaca tokom pregovora u Rambujeu. Na pregovorima je postignut sporazum da se formira prelazna Kosmetska vlada sastavljena od predstavnika Rugovine Demokratske lige Kosova, Ujedinjene demokratske lige naklonjene OVK i OVK. Premijer ove vlade trebalo je da bude Hašim Tači. Sporazum je takođe predviđao referendum koji nikada nije održan. Tači je je ulogu vodećeg pregovarača kosovsko-albanske delegacije.

Delegacija takozvanog Kosova predvođena Tačijem potpisala je Sporazum u Parizu 18. marta 1999. S obzirom na to da je srpska strana predvođena Slobodanom Miloševićem odbila da potpiše sporazum zbog spora oko prisustva NATO trupa, pregovori su propali, nakon čega je počela NATO agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) 24. marta 1999. godine.

Međutim, sporazum je propao, a NATO je 24. marta 1999. godine započeo sa vazdušnim napadima na teritoriju SR Jugoslavije. Posle 78 dana bombardovanja, u junu 1999. potpisan je Kumanovski sporazum i doneta Rezolucija 1244 u Savetu bezbednosti UN, nakon čega su se Vojska Jugoslavije i Policija Srbije povukle sa Kosova i Metohije, a NATO snage ušle u pokrajinu.

Prema izjavama izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dika Martija, Hašim Tači se nalazio na čelu organizacije za trgovinu ljudskim organima - poznato kao „slučaj Žuta kuća”.

Nakon 78 dana bombardovanja, neporažena vojska Savezne Republike Jugoslavije potpisala je Kumanovski sporazum u junu 1999., čime su se srpske snage povukle s Kosova, a upravu je preuzeo UN (UNMIK) uz prisustvo NATO snaga (KFOR).

Tači nakon rata osniva Demokratsku partiju Kosova (PDK) i postaje jedan od ključnih aktera u novijoj istoriji takozvanog Kosova. Tokom svoje karijere bio je politički vođa OVK, prvi premijer takozvanog nezavisnog Kosova, kao i predsednik.

Kao premijer takozvanog Kosova, 17. februara 2008. godine u Skupštini je službeno proglasio jednostranu nezavisnost Kosova. U političkoj karijeri obavljao je niz visokih funkcija. Premijer takozvanog Kosova bio je od 2008. do 2014., ministar spoljnih poslova od 2014. do 2016., a predsednik Kosova od 2016. do 2020.

U novembru 2020. podneo je neopozivu ostavku na mesto predsednika nakon što je Specijalizovano tužilaštvo u Hagu (Specijalizovana veća Kosova) potvrdilo optužnicu protiv njega za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom rata 1998–1999. godine.