Zbog AfD-a: Izbegli iz Sirije, sada razmišljaju da se vrate

Ovaj bračni par sa dve male ćerke živi u Magdeburgu, gde se pokrajinski parlament Saksonije-Anhalt u utorak prvi put sastao nakon što je "AfD" ostvario najbolji rezultat u svojoj istoriji i došao u poziciju da formira prvu regionalnu vladu krajnje desnice u Nemačkoj od Drugog svetskog rata.

Na prvom zasedanju, parlament sa 83 poslanika izabrao je Tobijasa Rauša iz "AfD"-a za predsednika parlamenta. To mesto tradicionalno pripada najvećoj stranci i njegov izbor predstavljao je prvi simboličan uspeh "AfD"-a. Novi pokrajinski premijer verovatno neće biti izabran pre decembra.

BloombergAdria.com

– Loše je, ovde smo izgradili svoje živote, zaista smo voleli da živimo ovde, ali sada više nemamo osećaj da smo dobrodošli – rekla je Ahras, koja je 2018. godine pobegla iz Homsa u Nemačku.

Ona tečno govori nemački i radi kao lekarka u lokalnoj bolnici, gde završava specijalizaciju iz interne medicine.

Ahras nosi hidžab i kaže da na poslu oseća da je cenjena, ali da je u poslednje vreme doživela neprijateljske reakcije dok je kupovala u prodavnici i da se više ne oseća bezbedno kada uveče izlazi iz kuće. Osećaj da ne pripada društvu postao je posebno snažan nakon izbora.

– Naša deca ovde nikada neće biti prihvaćena kao Nemci – rekla je ona za "Associated Press".

Od dolaska milion migranata 2015. godine odnos prema njima se promenio

Raspoloženje u nemačkom društvu danas je potpuno drugačije nego pre deset godina, kada je Nemačka pod kancelarkom Angelom Merkel primila više od milion migranata iz ratom pogođenih zemalja poput Sirije, Iraka i Avganistana.

Mnogi od njih su izgradili nove živote, naučili jezik i pronašli posao.

Međutim, kako su se ekonomski problemi Nemačke pogoršavali, od sporog privrednog rasta i visoke inflacije do rastućih cena energenata, pogoršavao se i odnos javnosti prema novim doseljenicima.

"AfD" i drugi kritičari imigracije optuživali su migrante da doprinose problemima sa kojima se zemlja suočava.

Ova stranka, osnovana pre 13 godina, posebno brzo je dobila podršku u nekadašnjim komunističkim i ekonomski slabijim istočnim pokrajinama, među kojima je i Saksonija-Anhalt.

Podrška joj raste i na saveznom nivou, gde je trenutno najjača opoziciona stranka i vodi u pojedinim istraživanjima javnog mnjenja.

Pobeda "AfD"-a u Saksoniji-Anhalt pokazala je da stranka uspeva da iskoristi nezadovoljstvo građana i zbog tema koje prevazilaze njenu ključnu politiku ograničavanja imigracije, dok se vlada kancelara Fridriha Merca suočava sa problemima u pokušaju da pokrene nemačku ekonomiju.

Uspeh "AfD"-a uznemirio je migrante, ali i deo Nemaca koji su verovali da je njihova zemlja, imajući u vidu iskustvo iz nacističke prošlosti, imuna na nacionalizam.

Migranti strahuju od novih deportacija

I dalje nije izvesno da će "AfD" formirati sledeću pokrajinsku vladu u Saksoniji-Anhalt. Na izborima 6. septembra nedostajala su joj tri poslanička mesta za većinu.

Ipak, mnogi imigranti i izbeglice strahuju da bi, ukoliko krajnje desničarska stranka preuzme pokrajinsku vladu, mogla da sprovede svoja predizborna obećanja, uključujući veći broj i ubrzane deportacije, kao i ograničavanje prijema tražilaca azila.

Još nema podataka koji bi pokazali da je broj rasističkih incidenata porastao od izbora, ali Undra Dresler, izvršna direktorka Mreže migrantskih organizacija Saksonije-Anhalt, kaže da su savetovališta preopterećena.

– Savetovališta su izuzetno zauzeta, telefoni ne prestaju da zvone, termini za savetovanje su popunjeni, a ljudi imaju ogromnu potrebu za savetom i podrškom – rekla je Dresler.

Ona navodi da su neki ljudi već otišli, da drugi razmišljaju o odlasku, dok su pojedinci odlučili da ostanu.

– Ostaću. Neću prihvatiti ovakve uslove. Sada, više nego ikad, želim da se uključim – rekla je, prema njenim rečima, jedna od osoba koje su odlučile da ostanu.

Jedan od onih koji nameravaju da ostanu je i Mohamed Aldabag, farmaceut iz Homsa koji je 2015. godine, na vrhuncu građanskog rata u Siriji, pobegao u Nemačku.

Te godine stotine hiljada ljudi prešle su Mediteran u nesigurnim gumenim čamcima u nadi da će pronaći bezbedniju budućnost u Evropi.

– Bilo je veoma dobro iskustvo živeti u Nemačkoj tokom proteklih deset godina. Ovde sam ponovo izgradio svoj život i neću dozvoliti nikome da mi to oduzme – rekao je Aldabag (34), otac dvoje male dece koji radi u apoteci u Magdeburgu.

I on kaže da je doživljavao rasizam, ali smatra da su kvalifikovani radnici poput njega, kao i brojni strani lekari koji rade u Nemačkoj, potrebni toj zemlji i da društvo ne može sebi da priušti da se prema njima loše ophodi.

"AfD" ne želi strane radnike uprkos nedostatku stručnjaka

Program "AfD"-a za Saksoniju-Anhalt ne odbacuje migraciju radne snage u potpunosti, ali predviđa veoma selektivan pristup zapošljavanju stranih radnika.

Stranka izričito predlaže da se odustane od regrutovanja radnika koje opisuje kao „kulturno strane“, kao i da se ukine pokrajinski program namenjen podršci integraciji stranih kvalifikovanih radnika, navodi Rahim Hadži, profesor socijalnih i zdravstvenih službi na Univerzitetu primenjenih nauka Magdeburg-Stendal.

– To otvara jedno suštinsko pitanje. Kako pokrajina sa sve starijim stanovništvom i rastućim nedostatkom radne snage planira da obezbedi potreban broj stručnih radnika ako značajno ograniči krug međunarodnih radnika koje je spremna da angažuje? – upitao je Hadži.

Prema podacima za avgust, više od jednog od četiri lekara, odnosno 27,1 odsto lekara u bolnicama Saksonije-Anhalt, nema nemačko državljanstvo, pokazalo je istraživanje organizacije "Mediendienst Integration", koja se bavi istraživanjem migracija u Nemačkoj.

– Želimo da doprinesemo dobrobiti društva ovde. Potrebni smo. Mi nismo crne ovce ove zemlje – rekao je Aldabag.

Zastao je, a zatim dodao:

– Ali ako više ne budemo dobijali poštovanje, preselićemo se u neku drugu pokrajinu u kojoj "AfD" nema toliku podršku.

(AP News)