Pas na granici otkrio 50.000 evra: Kako je uspeo?

Vozaču je zbog prekršaja izrečena novčana kazna u iznosu od 13.200 evra, a platio je dve trećine izrečene kazne i troškove postupka.

Novac je otkriven tokom ulazne putničke kontrole, saopštila je Carinska uprava.

Prilikom pregleda putnika, prtljaga i vozila, uz pomoć službenog psa carinici su novac pronašli ispod suvozačevog sedišta, prenose hrvatski mediji.

BloombergAdria.com

Na graničnim prelazima psi ne tragaju samo za drogom, eksplozivom i drugim zabranjenim predmetima. Posebno obučeni psi mogu da otkriju i velike količine gotovine sakrivene u koferima, torbama ili automobilima. Iako novac naizgled nema izražen miris, za pseći njuh novčanice predstavljaju još jedan izvor mirisnih tragova koje je moguće naučiti da prepoznaje.

Kako objašnjava „Nacionalna geografija“, psi poseduju izuzetnu sposobnost razlikovanja mirisa, ali njihova uspešnost u otkrivanju određenih predmeta ne zavisi samo od prirodnog njuha, već i od načina obuke, iskustva i saradnje sa vodičem.

Upravo ta kombinacija omogućava da pas nauči da prepozna određeni miris čak i kada je njegov izvor sakriven od ljudskog pogleda.

Kako pas može da namiriše novac?

Iako ljudi najčešće ne primećuju miris papirnog novca, novčanice nisu bez mirisa.

Materijali od kojih su napravljene, štamparske boje, kao i supstance sa kojima dolaze u kontakt tokom upotrebe, mogu da ostavljaju različite hemijske tragove.

Psi ne prepoznaju novac zato što razumeju njegovu vrednost ili znaju kako novčanice izgledaju. Oni uče da prepoznaju određeni mirisni profil povezan sa gotovinom.

Kada pas tokom kontrole naiđe na miris za koji je obučen, može da signalizira vodiču da je pronašao nešto što zahteva dodatnu proveru.

Takva reakcija ne znači da pas zna koliko novca se nalazi u torbi ili da li je njegovo prenošenje dozvoljeno. On samo ukazuje na prisustvo mirisa koji je naučio da prepoznaje.

Kako izgleda obuka pasa?

Prema objašnjenjima stručnjaka koje prenosi „Nacionalna geografija“, obuka pasa za otkrivanje mirisa zasniva se na povezivanju određenog mirisa sa nagradom.

Pas najpre uči da pronalazi predmet koji nosi ciljani miris, a zatim se nagrađuje kada uspešno obavi zadatak.

Vremenom počinje da povezuje pronalaženje tog mirisa sa pozitivnim iskustvom, najčešće igrom ili drugom nagradom.

Kada savlada osnovni zadatak, obuka postaje složenija.

Pas uči da prepoznaje miris u različitim uslovima, među drugim predmetima i u prostorima u kojima postoji veliki broj mirisnih tragova.

Takođe se obučava da vodiču jasno pokaže kada je nešto pronašao.

U zavisnosti od načina obuke, signal može biti sedanje, ležanje ili druga naučena reakcija.

Na taj način pas ne mora da dodiruje ili izvlači sakriveni predmet. Dovoljno je da prepozna miris i signalizira njegovo prisustvo.

Da li pas može da zaboravi određeni miris?

Zanimljivo je da pas može da nauči i da prestane da reaguje na miris koji je ranije bio deo njegove obuke.

Naučnica Meri Kablk, sa Instituta za istraživanje pustinja u Nevadi, objasnila je za „Nacionalnu geografiju“ da se naučeno ponašanje može izmeniti ukoliko trener prestane da nagrađuje određenu reakciju.

To, međutim, ne znači da pas više ne oseća taj miris.

– Oni će ga apsolutno i dalje osećati – objasnila je Kablk.

Prema njenim rečima, prepoznavanje mirisa je fiziološki proces koji se neprekidno odvija.

Drugim rečima, pas ne može jednostavno da isključi svoj njuh, baš kao što čovek ne može da prestane da vidi ono što se nalazi ispred njega dok su mu oči otvorene.

Ono što se obukom menja jeste reakcija životinje na određeni miris.

Može li pas da pogreši?

Iako psi imaju izuzetno razvijen njuh, njihova sposobnost otkrivanja mirisa nije nepogrešiva.

Istraživanja koja navodi „Nacionalna geografija“ pokazuju da uspešnost pasa može značajno da varira u zavisnosti od obuke, uslova rada i iskustva vodiča.

Jedno istraživanje iz 2006. godine, u kojem su ispitivani psi obučeni za pronalaženje pustinjskih kornjača, pokazalo je da se njihova pouzdanost kretala između 27 i 73 odsto.

Ovi rezultati odnose se na konkretan istraživački zadatak, a ne na otkrivanje novca, ali pokazuju koliko se sposobnosti obučenih pasa mogu razlikovati.

Drugo istraživanje, objavljeno 2011. godine u naučnom časopisu "Animal Cognition", ukazalo je na to da vodiči ponekad mogu nesvesno da utiču na ponašanje pasa.

To znači da životinja može da reaguje ne samo na miris već i na nenamerne signale osobe koja je vodi.

Zbog toga stručnjaci ističu važnost redovne obuke i provere sposobnosti pasa u kontrolisanim uslovima.

Zašto su psi i dalje važni na granicama?

Na graničnim prelazima, gde se svakodnevno pregleda veliki broj vozila, kofera i putnika, obučeni psi mogu da pomognu službenicima da brže izdvoje predmete koji zahtevaju detaljniju kontrolu.

NJihova prednost nije samo u osetljivosti njuha, već i u sposobnosti da se kreću kroz različita okruženja i tragaju za mirisima u složenim uslovima.

Međutim, otkrivanje mirisa gotovine samo po sebi nije dokaz nezakonitog postupanja.

Putnik može legalno da prenosi novac, a da li postoji obaveza prijavljivanja zavisi od iznosa i propisa zemlje čija se granica prelazi.

Zato pas koji reaguje na gotovinu ne donosi odluku o prekršaju, već pruža signal na osnovu kojeg nadležni službenici mogu da sprovedu dodatnu proveru.

Kako ističe Meri Kablk, psi nisu roboti i svaki ima sopstvenu ličnost.

Što bolje ljudi razumeju kako psi uče i kako sa njima komuniciraju, to njihova obuka i rad mogu biti uspešniji.

Upravo zato odgovor na pitanje kako pas uspeva da otkrije novac nije u nekakvom posebnom čulu za novčanice, već u spoju izuzetno osetljivog njuha, pažljive obuke i naučene reakcije na određeni miris.

(NationalGeographic)