U ponedeljak - Tomindan: Zašto kažemo "Sveti Toma, sedi doma"

U narodnoj tradiciji Sveti Toma ima neobično mesto: verovalo se da drži „pečat od oblaka“, zbog čega su mu se ljudi obraćali u vreme suše. Tomindan se u mnogim porodicama slavi kao krsna slava, a u pojedinim krajevima Srbije sačuvana su i verovanja o zaštiti domaćinstva. Praznik je tako postao deo bogate riznice običaja u kojoj se prepliću vera, priroda i nasleđe naših predaka.

Sveti Toma i tajanstveni „pečat od oblaka“

Sveti apostol Toma, poznat i kao Neverni Toma, jedan je od dvanaestorice Hristovih apostola. NJegov praznik, Tomindan, obeležava se 19. oktobra po gregorijanskom kalendaru i mnogim vernicima predstavlja važan dan u crkvenom i porodičnom životu.

Međutim, uz crkveno predanje vekovima su se prenosila i narodna verovanja. Jedno od najpoznatijih govori da je Sveti Toma čuvar „pečata od oblaka“ i da od njega zavisi kada će zemlji stići blagotvorna kiša.

BloombergAdria.com

Prema tom verovanju, ljudi su se u vreme dugotrajne suše molili ovom svetitelju, nadajući se kiši koja bi osvežila zemlju i pomogla usevima. Nebo je u životu nekadašnjih domaćinstava imalo posebno značenje: od vremenskih prilika zavisili su rod, hrana i opstanak porodice.

Zato je i priča o „pečatu od oblaka“ ostala upamćena kao jedno od neobičnijih predanja vezanih za Tomindan. 

Zašto se kaže „Sveti Toma, sedi doma“?

Tomindan prati i poznata narodna izreka: „Sveti Toma, sedi doma“. Ona se vezuje za verovanje da na ovaj dan ne treba ići na put niti se upuštati u nepotrebne poslove, već praznik provesti mirno, u domu i sa porodicom.

Sveti Toma je, prema hrišćanskom predanju, propovedao veru i u dalekim krajevima, a u narodu je ostao upamćen i kao zaštitnik pojedinih zanatlija. Budući da se smatrao veštim drvodeljom, njegovu slavu obeležavali su i majstori koji su radili s drvetom, kao i pojedini drugi zanati.

U nekim delovima Srbije postojalo je i verovanje da Sveti Toma štiti domaćinstvo od vukova. Takva predanja nastajala su u vremenu kada su ljudi živeli neposredno povezani s prirodom, a zaštita stoke i doma bila je od presudnog značaja.

Biljke iz narodnog predanja i zaštita doma

U tradicionalnoj kulturi biljke su često imale posebno mesto. Pojedine su se unosile u kuću kao ukras, druge su se čuvale zbog mirisa ili praktične upotrebe, dok su neke u narodnim verovanjima dobijale simbolično značenje zaštite, zdravlja i blagostanja.

Zbog toga se u pričama o starim običajima često pominju biljke koje su ljudi povezivali s dobrim, blagoslovom ili zaštitom od nevolja. Ipak, običaji su se razlikovali od kraja do kraja, pa nije svako predanje bilo poznato u svim delovima Srbije.

Za bosiljak se opravdano smatra da je biljka koja se najviše koristi na celom svetu. Potiče iz Indije a u Evropi se pojavio tokom XII veka. Mnoge religije bosiljku pripisuju božanska svojstva. Kod Rimljana se bosiljak povezivao sa odanošću u ljubavi, dok je u Indiji simbol dobrodošlice.

BloombergAdria.com

Bosiljak prati svakog Srbina kroz najvažnije etape u životu - od rođenja do smrti, pa čak i posle upokojenja. To je Božji cvet i prvo se u bašti posadi on, pa tek drugo cveće.

Zato je naš narod verovao tokom vekova da je ovo čudotvorna biljka koja se unosi u kuću kad god su veliki sveci.

Pravoslavna crkva bosiljak smatra svetom biljkom, koja se koristi u crkvenim obredima. Bosiljak je aromatična biljka prijatnog mirisa. Nabran bosiljak se složi u buket, uveže se a zatim se ostavi da se suši. Tako se čuva tokom cele godine. Prijatan miris bosiljka simbolizuje blagodat Svetog Duha i on se obavezno iznosi kad sveštenik dođe da sveti vodicu.

Praznik koji čuva uspomenu na stare običaje

Tomindan je i danas prilika da se porodice okupe, obeleže krsnu slavu i podsete na običaje koji su se nekada prenosili usmenim putem. Priče o nebu, kiši, zaštiti doma i pravilima ponašanja na praznik svedoče o tome koliko su vera i priroda bile povezane u svakodnevnom životu naših predaka.

Narodna verovanja ne treba posmatrati kao pravila koja garantuju određeni ishod, već kao deo kulturnog nasleđa koje govori o nadama, strahovima i načinu života prethodnih generacija. Predanje o Svetom Tomi i „pečatu od oblaka“ upravo je jedan od takvih primera – priča koja je opstala jer je kiša nekada značila mnogo više od vremenske prilike.

(Srbija Danas)