"Pobuna na Baltiku, tenkovi na granici!" Obavljena simulacija

U jednom od tri simuliranih scenarija grupa pobunjenika uzima guvernera Kalinjingrada kao taoca i planira da pošalje tenkove i vojnike preko granice u susednu Litvaniju, članicu NATO-a.

Cilj pobunjenika, prema scenariju, jeste da podstaknu Moskvu na još oštriji obračun sa zapadnim saveznicima, a zatim da prisile ostatak Rusije da im se pridruži, čime bi lokalna pobuna mogla da preraste u širi sukob između Rusije i Zapada.

U simulacijama su učestvovali akademici, bivše diplomate i drugi stručnjaci iz Ujedinjenog Kraljevstva i drugih evropskih zemalja.

Preuzimali su uloge ruskih predstavnika, pobunjenika i država članica NATO-a, pokušavajući da procene kako bi različite strane reagovale na razvoj krize. Vežbu su organizovali novi Centar za baltičku međunarodnu bezbednost (Baltic International Security Centre) i litvanski Univerzitet za menadžment i ekonomiju ISM (ISM). Britanski novinar i stručnjak za Rusiju, Edvard Lukas, osnivač instituta, učestvovao je u organizaciji simulacija.

Lukas je objasnio da je cilj bio da se ispita situacija iz drugačije perspektive od uobičajenih scenarija koji predviđaju da Rusija pokreće napad na istočno krilo NATO-a, čime Savez stavlja pred tešku odluku o odgovoru.

- Ratne igre koje polaze od scenarija u kojem NATO ne čini ništa i samo posmatra kako ruske snage ulaze u baltičke države potpuna su besmislica - rekao je Lukas.

Istakao je da Litvanija, Letonija i Estonija imaju bolje razumevanje bezbednosnih pretnji u svom regionu nego što se to često pretpostavlja na Zapadu.

- Te zemlje vide stvari koje mi ne vidimo. Čuju ono što mi ne čujemo. Razumeju ono što mi ne razumemo. Rade ono što mi ne radimo - rekao je. Dodao je da su baltičke države vrlo oprezne i spremne na odbranu, kao i da imaju saveznike koji su spremni da se bore od samog početka sukoba. Prema njegovim rečima, ruski predsednik Vladimir Putin svestan je takve spremnosti.

- Zato mislim da je bilo važno sagledati situaciju iz suprotnog smera i ne usredsređivati se toliko na vojnu pretnju iz Rusije, koliko na ono što je zapravo ključno – ranjivost Kalinjingrada - zaključio je Lukas.

Kalinjingrad je ruska enklava na obali Baltičkog mora, odvojena od ostatka ruske teritorije. U njoj živi gotovo milion ljudi, a graniči se sa Litvanijom i Poljskom, članicama NATO-a. Područje je nekada bilo snažno militarizovano, ali deo naoružanja i vojnika preusmeren je na ruski rat protiv Ukrajine, što je, prema Lukasovoj proceni, oslabilo njegovu odbranu. Bezbednosna situacija oko Kalinjingrada posebno je osetljiva zbog njegovog strateškog položaja između članica NATO-a i povezanosti s ruskim vojnim kapacitetima na Baltiku.

Skaj njuz navodi da je Kremlj poslednjih nedelja upozoravao kako bi bio spreman da pokrene nuklearni napad kao odgovor na bilo kakav izazov NATO-a usmeren prema toj enklavi. Litvanija i Poljska pomno prate zbivanja na tom području i zbog mogućnosti da ruski građani pokušaju da pređu na njihovu teritoriju kako bi izbegli eventualnu mobilizaciju za rat u Ukrajini. Litvanska vlada zbog bezbednosnih zabrinutosti šalje dodatne vojnike radi zaštite granice s Kalinjingradom. Scenario pobune nije prognoza da će se takav događaj zaista dogoditi, nego simulacija kojom se ispituju moguće slabosti Rusije i načini na koje bi lokalna kriza mogla da preraste u međunarodni sukob.

Oana Lungjesku, bivša glavna portparolka NATO-a, učestvovala je u proceni simuliranih scenarija te je tokom vežbe preuzimala različite uloge, između ostalih i ulogu glavnog vojnog komandanta Saveza. Kao najvažniju pouku izdvojila je brzinu donošenja odluka i koordinaciju među saveznicima.

- Moja je glavna pouka koliko je vreme važno, koliko je važno delovati vrlo brzo i koordinirano - rekla je Lungjesku. Upozorila je da bi se u stvarnoj krizi događaji mogli odvijati veoma brzo, iz različitih smerova, dok bi donosioci odluka raspolagali nepotpunim informacijama i morali da donose složene odluke.

- Upravo je zato važno da svi saveznici kroz NATO mogu da dođu do zajedničkog zaključka, a zatim brzo deluju, zauzmu položaje i podignu nivo pripravnosti svojih snaga kako bi sprečili agresiju, odvratili potencijalnog napadača i sprečili da se kriza dodatno pogorša - rekla je.

Skaj njuz