Šta će se desiti ako Zelenski odbije Trampov plan?

Odmah na početku Rusi su ispunili jednu molbu Donalda Trumpa, a to i nije bilo teško. Američki državljanin Stiven Habard, koji se borio za ukrajinske oružane snage i kojeg je ruski sud osudio za plaćeništvo, pušten je na slobodu, objavio je Putin na početku sastanka sa Vitkofom. U prvim danima ruske invazije na Ukrajinu Habard se pridružio teritorijalnoj obrani u Harkivskoj oblasti, gde je živeo dugi niz godina, a Rusi su ga zarobili u aprilu 2022.

No, nema nagoveštaja da je mir blizu. Putin je ponovio sve što je govorio i dosad - zahvalio je Trampu na pažnji posvećenoj rešavanju problema. Prema Putinovim rečima, američki predsednik je tokom poslednjeg razgovora naglasio potrebu za okončanjem rata kako bi se zaustavili ljudski gubici.

Na sastanku se raspravljalo i o izgledima za ekonomsku suradnju. Putin je izrazio interes za njeno obnavljanje, a Vitkof o mogućnostima razvoja privrednih odnosa između Sjedinjenih Država i Rusije posle završetka neprijateljstava u Ukrajini.

Osim toga, Vitkof je rekao da se nada nastavku trilateralnih pregovora između Ukrajine, Sjedinjenih Država i Rusije, na kojima bi se raspravljalo o tehničkim pitanjima. Takođe, izjavio je da je doneo dokumente sa predlozima za rešenje rata u Ukrajini, ali njihov sadržaj ostao je tajan.

Kada je reč o sastanku u Oslu, iz američkih krugova procurila je informacija kako postoji "snažan konsenzus" između SAD-a, Ukrajine i Evrope o sledećim koracima. Prema rečima neimenovanog američkog zvaničnika, razgovori u utorak usredsredili su se, između ostalog, na sigurnosne garancije za Ukrajinu, posleratni privredni plan i "širu evropsku sigurnosnu arhitekturu usmerenu na stvaranje trajne stabilnosti".

Iz Moskve je promptno stigla otrežnjujuća poruka. Kremlj ne pristaje na prekid vatre u ratu protiv Ukrajine, nego insistira na miru, izjavio je Putinov glasnogovornik Dmitrij Peskov. "Rusiji je potreban mir u Ukrajini, a ne primirje. Stav Moskve o tom pitanju se nije promenio", citiraju ga ruski propagandisti, a prema Peskovu, "neko u Kijevu mora da donese odgovornu odluku".

Kada je u pitanju Vašington, situacija je prilično jasna. Tramp želi prekid rata, međutim nedostaje mu snažna poluga uticaja na Kremlj, ali spreman je da proda Ukrajinu jer ga vodi snažan interes za saradnju sa Rusijom u raznim područjima. Ima snažnu polugu uticaja na Ukrajinu, i nedavno je naredio zaustavljanje prenosa obaveštajnih podataka, projektila Patriot i Starlinka, a nudi za sada nedefinisane bezbednosna garancije, sredstva za obnovu i ekonomske podsticaje. Pritom je očito da je Tramp znatno manje zainteresiran za saradnju sa Ukrajinom nego s Rusijom, jer potonja ima daleko veće resurse i potencijalne investicijske projekte.

Kada je reč o najavama da se "mir približava", još nije jasno da li je temelj svega i dalje ruski zahtev za povlačenje ukrajinskih trupa iz Donbasa ili su napravljena prilagođavanja. No, sudeći po tome da i Volodimir Zelenski i šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavljuju da Vašington "prisiljava Ukrajinu na kapitulaciju", ni Kijev ni Evropljani nisu zadovoljni onim što Amerikanci trenutno predlažu.

Stoga je glavno pitanje: hoće li Zelenski najzad pristati na formulu "bezbednosnih garancija i ekonomskih bonusa u zamenu za ustupke u uslovima okončanja rata"? A ako ne, da li je Tramp spreman definitivno da zaustavi američku pomoć i dopusti Putinu da do mile volje razara širom Ukrajine. Što se tiče ratne situacije, Ukrajinci nisu u slabom položaju jer se ruska ofanziva na frontu usporava, a ukrajinske oružane snage preuzimaju inicijativu u određenim područjima. Američki šef diplomatije Marko Rubio izneo je podatak da ruska vojska svakog meseca gubi između 20.000 i 25.000 vojnika koji ratuju na ukrajinskoj teritoriji.

A Rubio je istakao i razaranje ukrajinske energetske infrastrukture te stradanje civila, poručivši da rat mora da se završi. Posmatračka misija UN-a za ljudska prava u Ukrajini objavila je da je prošlog meseca širom zemlje ubijeno 328 civila, a više od dve hiljade ih je ranjeno, što je porast od 85 posto u odnosu na septembar 2025. UN navodi da su prve dve nedelje oktobra bile među najsmrtonosnijima za civile u poslednjih nekoliko godina zbog učestalih napada projektilima i dronovima.

Trampova je najveća greška to što misli da će nagovoriti Putina da okrene Rusiju od saveznika, ponajpre Irana i Kine. "Rusija nema nameru da odustane od svojih sporazuma sa Iranom, izjavio je juče u Teheranu ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Nekoliko sati ranije Donald Tramp, još jednom objašnjavajući potrebu za "dizelskim sporazumom" sa Vladimirom Putinom i svoje odbijanje nametanja "paklenih sankcija" koje je usvojio Kongres, ponudio je i ovaj uz uobičajene argumente: "Možda još važnije, Rusija čini vrlo malo, ako išta, da pomogne Islamskoj Republici Iran u poređenju sa onim što bi mogla da čini. I želim da tako i ostane, i tako će i biti, osim ako glupi ljudi ne uspeju da nam se ispreče."

Kako napominje Forejn Afers, ne treba očekivati promenu ukupnih ciljeva Rusije, koji ostaju isti kao oni na koje se Putin pozvao u vreme početka sukoba 2022. godine. To uključuje zabranu proširenja NATO-a na Ukrajinu i druge bivše sovjetske republike; povlačenje istočnog boka NATO-a i ograničavanje vojnih vežbi, kao i razmeštanja konvencionalnih i nuklearnih kapaciteta u članicama NATO-a u blizini granice sa Rusijom. Razlika je u tome što ruska prisila sada mora da bude usmerena na Evropu, a ne na Sjedinjene Države kako bi se postigli ti ciljevi.

"Čak ako Moskva i započne pregovore o okončanju rata, verovatno će nastaviti da koristi vojnu prisilu protiv Ukrajine, kao i protiv Evrope. To će učiniti iz nekoliko razloga: kako bi uskladila uslove sporazuma sa ruskim interesima, usavršila rusku teoriju nenuklearnog strateškog odvraćanja i prisilila Evropu da usvoji drugačiju sigurnosnu arhitekturu", zaključuje analiza Forejn Afersa.

(Jutarnji)