Kad srce da znak: Koji simptomi mogu najaviti MOŽDANI UDAR

Šta je atrijalna fibrilacija (AFib)?

Atrijalna fibrilacija, poznata i kao AFib, predstavlja nepravilan i često ubrzan srčani ritam koji nastaje zbog neorganizovanih električnih signala u gornjim srčanim šupljinama (pretkomorama).

Ovo stanje narušava normalnu usklađenost srčanih kontrakcija, može dovesti do slabijeg protoka krvi i povećati rizik od moždanog udara, srčane insuficijencije i drugih ozbiljnih komplikacija.

Elektrofiziolog i stručnjak za lečenje aritmija dr Mario Paskal napominje da atrijalna fibrilacija nije samo ubrzan rad srca.

BloombergAdria.com

- To je trajni poremećaj električnog sistema srca koji može dugo ostati neotkriven ako se simptomi zanemare ili pogrešno protumače - dodaje dr Paskal.

Ubrzani rad srca

Ubrzan rad srca, poznat i kao tahikardija, može biti privremena i često prirodna reakcija organizma na različite okidače. Neki od njih su stres, fizička aktivnost, povišena telesna temperatura, dehidratacija ili svakodnevni faktori poput prekomernog unosa kofeina. Za razliku od atrijalne fibrilacije, kod tahikardije srčani ritam ostaje pravilan, čak i kada srce kuca brže nego inače.

- Iako je ubrzan rad srca često bezopasan i spontano se normalizuje, veoma je važno da ga razlikujemo od atrijalne fibrilacije, koja nosi značajne zdravstvene rizike. Ključna razlika je u nepravilnosti ritma. Pacijenti često opisuju atrijalnu fibrilaciju kao treperenje ili haotičan osećaj u grudima, a ne kao ravnomerno ubrzan puls - kaže elektrofiziolog dr Huan Viles-Gonzalez.

BloombergAdria.com

Simptomi na koje je potrebno obratiti pažnju

Atrijalna fibrilacija i ubrzan rad srca nekada imaju slične simptome, ali malo pažljivije posmatranje otkriva bitne razlike, navode stručnjaci.

Simptomi atrijalne fibrilacije su:

- Nepravilan rad srca, osećaj treperenja ili snažnog lupanja srca.
- Umor ili slabost.
- Otežano disanje, čak i tokom uobičajenih aktivnosti.
- Vrtoglavica ili osećaj ošamućenosti.
- Nelagodnost ili bol u grudima.
- Epizode gubitka svesti (ređe, ali moguće).

Simptomi ubrzanog rada srca (tahikardije):

- Ravnomeran, ali ubrzan rad srca, sa više od 100 otkucaja u minuti.
- Osećaj snažnog lupanja srca.
- Simptomi koji su obično povezani sa stresom, fizičkim naporom ili unosom kofeina.

BloombergAdria.com

Važno je napomenuti da se ova dva stanja ne mogu pouzdano razlikovati samo na osnovu simptoma. Tahikardija ne mora uvek imati pravilan ritam, pa je za utvrđivanje uzroka ponekad neophodan EKG ili neki drugi pregled.

Znak upozorenja

Dr Huan Viles-Gonzalez podvlači da svaka srčana tegoba koja traje, pogoršava se ili se javlja bez očiglednog razloga zahteva dodatnu procenu.

- Ako se simptomi jave iznenada, ako su praćeni bolom u grudima ili dovedu do gubitka svesti, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć. To mogu biti znaci potencijalno životno ugrožavajućih aritmija, pa čak i srčanog udara - naglašava dr Paskal.

Šta uzrokuje atrijalnu fibrilaciju?

Atrijalna fibrilacija može imati različite uzroke, od životnih navika do postojećih zdravstvenih problema. Starenje je jedan od glavnih faktora rizika, ali značajnu ulogu imaju i:

- Povišen krvni pritisak.
- Apneja u snu, odnosno ponavljani prekidi disanja tokom spavanja.
- Bolesti srca.
- Gojaznost.
- Prekomerna konzumacija alkohola.

- Atrijalna fibrilacija često je posledica kombinacije različitih zdravstvenih faktora. Iako ne možemo da utičemo na genetiku i starenje, moguće je smanjiti rizik kontrolisanjem životnih navika, kao što su ishrana, fizička aktivnost i kontrola stresa - objašnjava dr Viles-Gonzalez.

BloombergAdria.com

Kako se postavlja dijagnoza i utvrđuje razlika?

Kako pacijent može da utvrdi da li je ubrzan i nepravilan rad srca posledica atrijalne fibrilacije ili samo prolazna reakcija organizma? Odgovor se dobija medicinskom procenom.

Lekari koriste nekoliko metoda kako bi potvrdili ili isključili atrijalnu fibrilaciju i razlikovali je od drugih oblika aritmije.

- Elektrokardiogram (EKG): Rutinski test kojim se beleži električna aktivnost srca i otkrivaju nepravilnosti u srčanom ritmu.
- Holter EKG: Prenosivi uređaj koji se nosi obično 24 do 48 sati i kontinuirano beleži srčanu aktivnost tokom tog perioda.
- Event monitor (monitor za registrovanje epizoda): Sličan Holteru, ali se koristi tokom dužeg perioda kako bi se zabeležili povremeni simptomi.
- Ehokardiografija (ultrazvuk srca): Pregled koji koristi ultrazvučne talase za dobijanje detaljnih slika srca.

- Kada se atrijalna fibrilacija otkrije što ranije, bolja je kontrola bolesti i manji su dugoročni rizici za pacijenta. Ako niste sigurni šta vaši simptomi znače, bolje je da se posavetujete sa zdravstvenim radnikom nego da čekate i nagađate - dodaje dr Pascual.

Kada je potrebno obavezno potražiti stručnu pomoć?

Iako svaka epizoda ubrzanog rada srca nije hitan medicinski slučaj, određene situacije zahtevaju brzu procenu.

Obavezno potražite lekarsku pomoć ako simptomi traju duže od nekoliko minuta ili se često ponavljaju, ako uz ubrzan puls osećate vrtoglavicu ili dezorijentisanost ili imate bol u grudima, koji može ukazivati na srčani udar. Pomoć potražite odmah i ako srce ubrzano kuca bez očiglednog razloga, na primer, bez fizičkog napora ili stresa.

Ako osetite bol ili pritisak u grudima, otežano disanje, nesvesticu ili iznenadnu izrazitu slabost uz ubrzan ili nepravilan rad srca, odmah pozovite hitnu pomoć. U Srbiji je broj hitne pomoći 194. Nemojte čekati da simptomi sami prođu.

Lečenje i kontrola atrijalne fibrilacije

Mogućnosti lečenja atrijalne fibrilacije su široke: nekada su to promene životnih navika, a nekada određene medicinske intervencije.

Lekari često preporučuju:

- Promene u načinu ishrane.
- Povećanje fizičke aktivnosti, u skladu sa zdravstvenim stanjem.
- Prestanak pušenja.
- Izbegavanje prekomerne konzumacije alkohola.

Mogu se propisati i lekovi, kao što su antikoagulansi (koji smanjuju rizik od stvaranja krvnih ugrušaka) i beta-blokatori, koji pomažu u kontroli srčane frekvencije i simptoma.

- Kod nekih pacijenata neophodne su procedure kao što su električna kardioverzija ili kateterska ablacija, kako bi se uspostavio pravilan srčani ritam - napominje dr Paskal i dodaje da je lečenje prilagođeno jedinstvenim potrebama svakog pacijenta.

(baptisthealth.net)