Slovenija ostaje bez simobla:"LJudi bi mislili da je večan.."

Nekad ogroman lednik/glečer izgubio je čak 93 odsto svog leda između 1993. i 2003. i spao na nešto manje od jednog hektara leda koji prekriva sve toplije stene, piše Gardijan.

Iako su se istraživači tada pribojavali da će se lednik ubrzo posve otopiti, on se nekako uspeo održati još 20 godina. No poslednjih pet naročito toplih godina, među kojima su bile i tri najtoplije ikad zabeležene, bile su mu kobne. Krajem prošlog leta, led se mogao naći tek još u nekoliko izolovanih džepova i sveukupno prekrivao površinu od nekoliko kvadratnih metara.

Matija Zorn, direktor Geografskog instituta Anton Melik, istakao je da Triglav „ima centralno mesto u slovenačkom nacionalnom identitetu”, kao i da „nestanak lednjaka znači i gubitak važnog izvora podataka i pokazatelja klimatskih promena”.

- Svake sam godine znao da će leda biti sve manje. Ali svake me godine šokiralo koliko ga je zapravo manje bilo gore - rekao je Zorn.

Ledena idila skoro je posve nestala s Alpa, a nekadašnji beli lednici pretvorili su se u kamene pustinje za koje naučnici kažu da ih podsećaju na površinu Meseca. Švajcarski glaciolozi prošlog su meseca utvrdili da je u poslednjih pet godina nestala gotovo petina švajcarskog leda, a samo 2026. njegov se volumen smanjio za 5,5 odsto.

U Sloveniji, koja obuhvata jugoistočni rub Alpa, Triglavski lednik najveći je deo svoje površine izgubio tokom prošlog veka. Istorijske fotografije i dokumenti pokazuju da se sredinom 19. veka prostirao na oko 40 hektara. Do 1946. godine, kada su naučnici prvi put službeno izmerili njegovu površinu, ona se smanjila na samo 14 hektara.

Zorn, koji je prva merenja lednika obavio 2001. godine, rekao je da ga je brzina promena iznenađivala čak i tokom decenija u kojima je lednik opstajao duže nego što se očekivalo. Mesto na kojem je na cipele morao stavljati dereze kako bi izbegao klizanje, svake se godine pomeralo prema vrhu kako se lednik povlačio.

- Topljenje je neverovatno. Godine 2002. izvadili smo jezgro leda za geohemijsku analizu. Bila je duboka oko pet metara. Već sledeće godine stajao sam na istom mestu, ali ne na ledu, nego na steni - ispričao je.

Inače, Triglav je s 2.864 metra najviši vrh Slovenije. Vrlo je važan deo nacionalnog identiteta i svaki će se Slovenac bar jednom u životu na njega popeti.

Drugi slovenački lednik, na planini Skuti, takođe se smanjio, ali njegov je preostali deo bolje zaštićen od sunca pa bi mogao opstati još nekoliko godina. Zapadna Evropa ove je godine zabeležila najtoplije leto u istoriji merenja. Procenjuje se da su vrućine uzrokovale najmanje 50.000 smrti, uz velike dodatne štete, od propalih žetvi do prisilnog gašenja elektrana. Naučnici još procenjuju razmere štete za ekosisteme.

Miha Pavšek, glaciolog i planinski vodič, upozorio je da se „priroda menja pred našim očima”, ali da ljudi još ne shvataju ozbiljnost situacije.

- S topljenjem lednika odlazi i deo mene - rekao je Pavšek, koji poseduje fotografiju svojih roditelja snimljenu na tom mestu 1957. godine.

- Postoje stvari za koje su ljudi mislili da su večne. Očigledno, lednici nisu.