"Prestanite da bockate Rusiju!" SAD upozorava EU zbog Moskve

Zemlje NATO-a poslednjih nedelja su zamoljene da ublaže retoriku o ruskoj pretnji. Američki zvaničnici smatraju da neki evropski lideri ugrožavaju bezbednost kontinenta pojačavanjem javnih upozorenja na Moskvu, navode izvori.

Među državama koje su primile poruke u kojima se od njih traži da pripaze na svoje javne izjave nalaze se Litvanija, Letonija i Estonija, rekli su izvori koji su želeli da ostanu anonimni, prenosi Dejli mejl.

Nije poznato da li su takve poruke, prenesene tokom bilateralnih sastanaka, upućene i drugim evropskim vladama.

U novoj pretećoj poruci Zapadu, Putin je sinoć izjavio da je spreman za veliki rat s Evropom. Ruski predsednik upozorio je da „neće biti pobednika” ako uđe u sukob s NATO-om. Još prošle nedelje britanski ministar odbrane Ves Striting upozorio je da se Velika Britanija mora pripremiti za rat za nešto više od 1.000 dana.

Upozorio je da bi neprijatelji Ujedinjenog Kraljevstva do 2030. mogli biti „u položaju za napad”, i pozvao je zemlju da se „pripremi za najgore”.

Zahtev Pentagona da čelni ljudi Evrope ublaže retoriku o Rusiji dolazi u trenutku kada Trampova administracija ponovo pokreće napore za postizanje dogovorenog završetka sveobuhvatnog rata u Ukrajini, koji je sada ušao u petu godinu.

Najnovija inicijativa uključuje podsticaje za Moskvu, među kojima je i ublažavanje sankcija, ali i pritisak na Ukrajinu da zaustavi napade na rusku energetsku infrastrukturu.

- Privatni razgovori među saveznicima upravo su to: privatni razgovori, zato nećemo komentarisati ove navode - istakao je zvaničnik Pentagona. 

Prema rečima jednog od izvora, među izjavama koje su privukle pažnju američkih zvaničnika nalaze se tvrdnje evropskih čelnika da je Rusija saterana u ugao i da pribegava sve očajnijim potezima dok invazija na Ukrajinu napreduje vrlo sporo.

Elbridž Kolbi, voditelj odseka za odbrambenu politiku Pentagona i jedna od ključnih osoba u aktuelnoj reviziji nivoa američkih vojnih snaga u Evropi, bio je među američkim zvaničnicima koji su preneli tu poruku, rekli su izvori. Niko od izvora, među kojima su tri evropska i jedan američki zvaničnik, nije sugerisao da su saveti preneseni na konfrontacijski način. Poruke američke administracije odražavaju raspravu unutar NATO-a o tome kako javno da govori o pretnji koju predstavlja sve odlučnija Rusija.

Neki zapadni zvaničnici smatraju da bi isticanje pretnje iz Moskve moglo ići na ruku Kremlju, za koji tvrde da nastoji da širi strah i potkopa podršku Ukrajini. Drugi smatraju da evropske vlade moraju biti transparentne kako bi svojim građanima pokazale da su potrebni odricanje i resursi za obuzdavanje Moskve.

Čini se da Rusija intenzivira tajnu kampanju sabotaža širom Evrope, iako Moskva poriče takve aktivnosti. Prema izvorima, američki zvaničnik Elbridž Kolbi nedavno je jednom baltičkom zvaničniku poručio da ne bi trebalo da „bocka” Ruse, navodeći kao primer izjave da je Rusija „saterana u ćošak poput pacova”.

Estonski premijer Kristen Mihal krajem septembra upravo je tim rečima opisao Putina, sugerišući da Rusija pribegava sabotažama jer sve više zapinje u ratu u Ukrajini. Pentagon je na drugom sastanku estonskoj delegaciji savetovao da bude „odmerena” u javnim istupima. Jedan evropski zvaničnik ocenio je savet Pentagona zbunjujućim jer su baltičke obaveštajne službe poslednjih meseci umanjivale mogućnost da će Rusija testirati odredbe NATO-a o uzajamnoj odbrani. Druge obaveštajne službe Saveza, međutim, upozoravaju na mogućnost znatnog intenziviranja ruskih sabotaža.

Istovremeno, Trampova administracija pokušava da dogovori završetak rata u Ukrajini, a s Moskvom razgovara o mogućim poslovnim sporazumima i ublažavanju sankcija. Ti napori su izazvali podeljene reakcije u Evropi, gde mnogi zagovaraju nastavak ekonomske izolacije Kremlja. Pentagon u međuvremenu preispituje raspored američkih vojnih snaga u Evropi, što bi moglo dovesti do znatnog smanjenja njihove prisutnosti na kontinentu. Vašington pritom očekuje da evropske članice NATO-a preuzmu veću odgovornost za sopstvenu odbranu.

Govoreći na samitu Rusije i Afrike, Putin je upozorio i na mogućnost da se u Baltičkom moru dogodi situacija slična onoj u Ormuskom moreuzu. NJegova izjava usledila je nakon što je estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna upozorio da bi NATO mogao u roku od nekoliko sati da blokira Baltičko more ako Rusija nastavi da preti Evropi.

Prema njegovim rečima, Savez bi mogao da okupi 50.000 iskusnih vojnika i zatvori plovni put između Estonije i Finske, čime bi ozbiljno ugrozio rusku privredu. Tim područjem prolazi oko 60 odsto ruskog pomorskog izvoza nafte. Evropski vojni zvaničnici strahuju da Rusija intenzivira hibridne napade, uključujući sabotaže, sajber-napade i operacije dronovima, kako bi ispitala odbranu NATO-a i izvršila pritisak na zemlje koje podržavaju Ukrajinu. Zapadni obaveštajni izvori ne smatraju da je Putin spreman da upotrebi nuklearno oružje protiv Evrope, uprkos pretnjama iz Kremlja.

Ipak, upozoravaju da bi intenziviranje ruskih sabotaža moglo dovesti do pogrešne procene i slučajno izazvati direktan sukob s NATO-om.