BILE SU SIMBOL BOGATIH: Zašto su perike nosili i kraljevi?

Priča o perikama počinje kao mnoge druge iz srednjeg veka - sa sifilisom. Do 1580. godine, epidemija sifilisa se toliko raširila po Evropi, da se takva nije pamtila još od kuge.

Bez antibiotika, žrtve su se suočavale sa fatalnim posledicama: otvorenim ranama, jakim osipom, slepilom, demencijom i gubitkom kose. 

Gubitak kose u to vreme bio je put za javno poniženje, a duga kosa predstavljala je popularni statusni simbol. Kada mu je brat oboleo od sifilisa, engleski političar Semjuel Pepiš je zapisao u svom dnevniku: "Ako moj brat preživi, neće moći da pokaže svoju glavu u javnosti, što će biti velika sramota za mene".

Tako je s pojavom sifilisa vlasuljarstvo doživelo procvat. Oboleli su sakrivali ćelavu glavu i kraste perikama napravljenim od konjske, kozje i ljudske dlake, a neprijatni mirisi prekrivali su se prahom sa mirisom lavande i pomorandže, zbog čega je i nastao termin "napuderisane perike". Iako su u to vreme perike nosili i brojni ugledni plemići, perike nisu bile toliko popularne, već su bile sramna potreba.

BloombergAdria.com

Međutim, to se promenilo 1655. godine kada i sam kralj Francuske počinje da gubi kosu.

Naime, francuski kralj Luj XIV imao je samo 17 godina kada je kosa počela da mu se proređuje. Zabrinut da će mu to narušiti reputaciju, kralj je angažovao čak 48 vlasuljara kako bi spasao svoj ugled.

Isto je učinio i engleski kralj Čarls II kada je primetio da kosa počinje da mu sedi. Svi su želeli da izgledaju poput dvojice kraljeva, pa je stil vrlo brzo počeo da se širi po aristokratiji, ali i po srednjoj klasi.

Baš kao i kada se radi o današnjim trendovima, tako je i ovaj trend doveo do toga da cena perika drastično poraste. Najobičnija perika koštala je 25 šilinga, koliko je iznosila i nedeljna plata prosečnog stanovnika Londona, a za one veće, složenije perike, plaćalo se i do 800 šilinga.

BloombergAdria.com

Nakon Luja i Čarlsa, perike su se i dalje nosile, pre svega zbog svoje praktičnosti. U to vreme su harale vaške, pa su perike rešavale problem jer su se nanosile na obrijanu glavu, te insekti ne bi dugo živeli.

Krajem 18. veka, ovaj trend počinje da izumire. Građani Francuske odbacili su perike za vreme Revolucije, a Britanci prestaju da ih nose nakon što je uveden porez na prah koji je prikrivao neprijatan miris čime počinje era prirodne kose koja traje i danas.

(Nacinalna geografija)

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".