Koliko stanovnika EU sebe nacionalno smatra Evropljanima

Autori Nikola Petrović i Filip Fila s Instituta za društvena istraživanja u Zagrebu, i Marko Mrakovčić sa Pravnog fakulteta u Rijeci koristili su istraživanja Evrobarometra o evropskoj identifikaciji te su krenuli od, kako kažu, kapitalnog članka Duška Sekulića, Garta Maseja i Randija Hodsona "Ko su bili Jugosloveni", koji je objavljen 1994. u časopisu American Sociological Review, piše Indeks.hr.

Politički Evropljani najbrojniji u Luksemburgu

Udeo nadnacionalne identifikacije se menja iz godine u godinu, a najnoviji prosek za EU iznosi 10,6 posto. Najviše ih je u Luksemburgu 25,6 posto, Belgiji 18 posto, Velikoj Britaniji 16,1 posto, Nemačkoj 14 posto i Španiji 13,7 posto.

Slično socijalističkoj Jugoslaviji, neke od zemalja sa najvećim udelom Evropljana su one koje su etnički heterogene, komentarišu autori.

BloombergAdria.com

Čini se da je to takođe slučaj sa Letonijom (10.6 posto Evropljana), koja ima najmanji udeo stanovništva titularne nacije među postsocijalističkim državama članicama i najveći udeo Evropljana u regiji srednje i istočne Evrope.

Međutim, za razliku od jugoslovenskog slučaja i ispodprosečnog nivoa nadnacionalne identifikacije najveće države Srbije 1981. (4.8 posto) i 1991. godine (2.5 posto), najmnogoljudnija članica EU, Nemačka, ima natprosečan nivo primarne evropske identifikacije, iako je u poslednje vreme ona malo pala.

U Hrvatskoj se šest posto stanovništva identifikovalo kao Evropljani, u Slovačkoj 6.9, Sloveniji 7.7, Bugarskoj 8.5, Češkoj 8.9 i Mađarskoj 11.5.

Na začelju su Portugal sa 2.1 posto, Grčka sa 2.8 posto, Malta sa 3.2 posto, Irska sa 4.5 posto, Kipar i Finska sa po 4.7, Švedska sa 4.8, Danska sa 5 i Estonija sa 6 posto stanovništva koji se nacionalno smatraju Evropljanima.

BloombergAdria.com

Najviše nacionalnih Jugoslovena bilo je 1981. u Hrvatskoj i Vojvodini, 8,2 posto, zatim u Bosni i Hercegovini 7,9 posto. Najmanje ih je bilo na Kosovu (0,1) i Makedoniji (0,7), te Sloveniji (1,4) i Srbiji (4,8 posto). Godine 1991. u Vojvodini je procenat Jugoslovena narastao na 8,7, a svuda drugde drastično pao.

Nizak nivo Evropljana i Jugoslovena nije neočekivan jer najmoćniji nosioci izgradnje socijalističke Jugoslavije i evropskog projekta nisu bili usmereni na izgradnju nadnacionalnog identiteta koji bi zamenio postojeće nacionalne identitete među ljudima, smatraju autori.

Izgradnja i široko prihvatanje nadnacionalnog evropskog identiteta ograničeni su činjenicom da evropski projekat postoji tek nekoliko decenija, a nacionalni identiteti u Evropi građeni su vekovima.

BloombergAdria.com

Građani koji imaju viši društveni status verovatnije će postati Evropljani, kao što su se Jugoslovenima osećali oni koji su putem migracija, mešovitih brakova i višestrukih državljanstava imali više kontakata s drugim delovima nadnacionalnih političkih zajednica, te imaju manje ekskluzivnu nacionalnost, navodi se u istraživanju.

Razlika između SFRJ i EU

Jedna od glavnih razlika između socijalističke Jugoslavije i EU na tom polju jeste činjenica da se sa osećajem evropeizma mogu povezati različite političke orijentacije.

Iako se Evropa sve više povezuje sa levičarskim vrednostima, to ne sprečava neke od desničarskih ispitanika da se identifikuju kao Evropljani. Na primer, u Belgiji antiimigrantski stavovi povećavaju verovatnost identificikovanja građana kao Evropljana.

Porast udela Evropljana u Ujedinjenom Kraljevstvu i Mađarskoj ukazuje na rastuću polarizaciju oko pitanja EU, ali to u UK nije bilo u stanju da zaustavi evrodezintegraciju. No porast uzlazne mobilnosti, a posebno rastuća migracija u EU, mogli bi da povećaju izglede za primarnu evropsku identifikaciju, smatraju autori.

BONUS VIDEO:

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".