U bivšoj Jugoslaviji 29. novembar praznovao se kao dan Republike. U skladu sa ideološkim predznacima i jugoslovenstvom, proslavljan je sa posebnom pompeznošću na državnom nivou. Svedoci tog vremena sećaju ga se uglavnom po neradnom danu, koji su mnogi koristili za pripremu mesa, odnosno popularni "svinjokolj" za predstojeću zimu. Ovaj datum je poslednji put bio neradan 2001. godine.
Nekada je 29. novembar bio sinonim za mnoge stvari, od obeležavanja Dana državnosti nekadašnje Jugoslavije, praznovanja do svinjokolja. S godinama se promenio državni praznik, ali ne i navika pojedinih domaćina da na ovaj dan obezbede meso za predstojeću zimu.
Ovim datumom zapravo se obeležavalo Drugo zasedanje AVNOJ-a u Jajcu u BiH 1943. godine, kada je, pod vođstvom Komunističke partije Jugoslavije, doneta odluka o formiranju države federalnog ustrojstva, Jugoslavije, kao i ustavotvorne skupštine dve godine kasnije, kada joj je dat naziv Federativna Narodna Republika Jugloslavija (FNRJ).
Foto: Arhiva Novosti
Na Drugom zasedanju AVNOJ-a pre godine bila su prisutna 142 delegata, a predsedavao je predratni predsednik skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca doktor Ivan Ribar.
Pročitajte još
AVNOJ je tada konstituisan kao zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije dok je kao najviši izvršni i organ narodne vlasti konstituisan Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ), koji je imao sva obeležja narodne revolucionarne vlade.
Poništene su sve odluke i obaveze koje je donela dotadašnja vlada i ona je, zajedno sa Petrom II Karađorđevićem, prognana iz zemlje.
Tada su slovenački i hrvatski delegati u Jajcu nastupali kao predstavnici posebnih država, a Slovenija je imala posebne zahteve oko granica i jezika.
Srbija nije imala svoju delegaciju, već su po jedinicama nasumično prikupljeni srpski borici, i oni, po mišljneju istoričara, nisu imali neke posebne zahteve.
Kao posebna odluka AVNOJ-a Josipu Brozu Titu dodeljena je titula "maršal Jugoslavije", na osnovu predloga koji je postavila slovenačka delegacija.
Nakon završetka rata, od 1945. godine, taj datum je proslavljan kao Dan Republike i bio je jedan od najvećih državnih praznika u nekadašnjoj SFRJ, koji je svečano obeležavan širom zemlje.
Na ovaj dan su se pevali hvalospevi Titu, u domovima kulture su se održavale priredbe, a đaci prvaci su postajali pioniri. Poslednja generacija pionira rođena je 1982. godine. Mnogima je, ipak, prva asocijacija na ovaj praznik, rano ustajanje i odlazak na svinjokolj. Zbog opšte euforije koja je pratila ovaj dan, slavili su ga i oni koji nisu bili veliki ljubitelji Tita i socijalizma.
Zanimljivost vezana za ovaj praznik je da je nastavio da se praznuje i nakon raspada SFRJ.
Posle raspada SFRJ Dan republike je prestao da se obeležava u skoro svim nekadašnjim republikama, a od kraja devedesetih je proslavljan samo u Srbiji, sve do njegovog zvaničnog ukidanja, 14. novembra 2002. godine, odlukom Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije.
Praznik se proslavljao sa istim značenjem sve do 1997. godine, kada je usled javnih kritika da se godinama unazad obeležava praznik države koja više ne postoji preimenovan u sećanje na 29. novembar 1945., dan kada je Jugoslavija formalno prestala da bude monarhija i postala republika.
Ovaj datum je poslednji put bio neradan 2001. godine.
Nekada se na današnji dan rano ustajalo, stavljala se voda na šporet, ali ne da bi se išlo na poso ili skuvala kafa, već se valjalo uraniti na svinjokolj, a vrela voda je trebala za šurenje. 29. novembar se baš u ovo pretvorio, nekadašnji Dan Republike koji su svi voleli zbog slobodnog dana, zbog toga što ćemo tog dana jesti svežu prasetinu je nestao
BONUS VIDEO:
