Izvor:Foto: Vikipedija

SRPSKA HIROŠIMA: Najveća eskplozija i "Jerinino prokletstvo"

Izvor: Nportal

24.10.2022.

17:43

EKSPLOZIJA municije lagerovane na otvorenom prostoru u smederevskoj tvrđavi 1941. godine pretvorila se u najveću tragediju u tom gradu. Tačan uzrok eksplozije nikada nije utvrđen, kao ni broj poginulih. Najveći broj žrtava sahranjen je bezimen u zajedničkoj grobnici na samom ulazu u groblje.

Svakog 5.juna u Smederevu u 14:14 lokomotive na smederevskoj železničkoj stanici zavijanjem sirene podsećaju stanovnike da se tog dana 1941. dogodila možda i najveća tragedija tom gradu. Tada je u jednom trenu nastradala gotovo polovina građana grada i svih onih koji su se tog dana zatekli u gradu zbog pijačnog dana.

Eksplozija municije u Smederevskoj tvrđavi dogodila se 5. juna 1941. iz tada potpuno nerazjašnjenih razloga. O veličini tragedija najbolje govori činjenica da je eksplozija bila toliko jaka da je napravila krater dugačak 50 metara i dubok 9 metara i pritom porušila skoro čitav urbani deo grada.

Stakla na prozorima su pucala i u naseljima na obodu Smedereva, a blago podrhtavanje tla, nalik na zemljotres, osetilo se čak i u Velikoj Plani, Beloj Crkvi, Vršcu i Beogradu. Tragediji je posebno doprinela okolnost što se toga dana dosta seljaka iz okolnih mesta sjatilo u grad jer je bio pijačni dan. Istog dana delila su se i svedočanstva đacima u školama.

Prema dokumentima nemačkih okupacionih vlasti toga dana u Smederevu je bilo između 13.000 i 14.000 ljudi. Broj žrtava koji je nastradao ni oni sami na terenu nisu mogli jasno da utvrde. Bilans poginulih kreće se oko 2.500 ljudi, što i bez poređenja sa ukupnim brojem žitelja grada jeziv podatak. Materijalna šteta obuhvatala je 450 kuća, a teško je opštećeno čak 900 zgrada od 2.500 koliko ih je do tada bilo u Smederevu.

BloombergAdria.com

Čitav splet okolnosti predhodnio je ovoj jezivoj tragediji. Po okupaciji Jugoslavije, nemačke okupacione vlasti odredile su smederevo kao glavno mesto za skladištenje i manipulaciju zaplenjene vojne opreme, oružija, municije, benzina i drugih sredstava. NJihova namera je bila da odatkle prebace oružije preko Dunava i iskoriste ga za p lanirani napad na SSSR.

Smederevo je bilo povezano železnicom, a imala je dobar infrastrukturni pristup ka Dunavu. Utovar zaplenjenog materijala vršili su zarobljeni pripadnici Jugoslovenske vojske.

Nemci su još tokom Prvog svetskog rata svhatili stratešku važnost Smederevske tvrđave. Obzirom da je skladištenje oružija u njoj bilo samo provizorno rešenje i da nije bilo ikakvih uslova za skladištenje ratnog materijala na otvorenom pre velike eksplozije periodično su se dešavale manje eksplozije u godinama pre toga.

Taj dan u Smederevu je bio pijačni dan i u grad su dolazili stanovnici okolnih naselja da trguju. Eksplozija se dogodila oko 14:10, baš u trenutku kada je pored tvrđave prolazi voz za Veliku Planu, koji je prevozio radnike kući. Po izjavama svedoka, prvo su se čuli pucnji (što bi mogli značiti da se prvo zapalila municija), da bi oko dva minuta kasnije došlo do velike eksplozije.

Među žrtvama bili su sin, snaja i unuka Milana Nedića. LJudi koji su ga poznavali svedočili su da on posle te tragedije više nije bio isti. 

Za obnovu grada Savet komesara postavio je za Izvanrednog komesara za obnovu Smedereva Dimitrija LJotića, advokata iz Smedereva i predsednika JNP Zbor. On je u Smederevo doveo 120 mladih pripadnika svoga pokreta i sa njima organizovao službu za obnovu grada. Pored civila, nemačkih vojnika i žandarma koji su bili angažovani na sanaciji štete, Nemci su u Smederevo poslali i veću grupu beogradskih Jevreja.

Nakon tragedije u javnosti su počele da se šire razne teorije o tačnom uzroku eksplozije. Te teorije prenele su se na istoriju, gde i danas ne postoji jasan konsenzus u pogledu uzroka.

Jedna od prvih teza bila je da je eksploziju izazvao opušak cigarete nemačkog vojnika, engleski avion koji je nadletao Smederevo ili možda lokalni patriota. Takođe se misli da je za nju odgovoran sovjetski agent Mustafa Golubić, koji je uhapšen dva dana kasnije, ali je ovo malo verovatno, jer je u to vreme SSSR bio u dobrim odnosima sa Nemačkom. Zvanični dokument nemačke Vrhovne komande navodi da se na osnovu detaljnih istraga i ispitivanja može zaključiti da nije bilo naznaka da je do eksplozije došlo zbog sabotaže. Kao moguć uzrok eksplozije navodi se samozapaljenje sunčevim zracima.

BloombergAdria.com

Tek nakon rata, kada su se sumirale tragedije i žrtve, u javnosti su odjeknule davno izgovorene reči Živojina Ružića, velikog župana Podunavske oblasti, upućene vojnom ministru Kraljevine SHS 1923. godine. Te reči kao da su proročki ukazale na tragediju koja se desila 18 godina kasnije:

Jednoga dana ležaće po zraku: glave, ruke, noge i utrobe naših žena i naše dece, a iz zidina starodrevnog smederevskog grada pojaviće se prokletstvo proklete jerine, a to će prokletstvo pasti na vašu i moju glavu i najveće i najoštrije kazne neće biti dovoljne za nas, za ovu zločinačku indolenciju koju smo mi pokazali prema poverenom narodu.

Većina od 900 teško oštećenih zgrada je morala biti srušena, obnova je počela još u vreme okupacije, do juna 1943. su navodno završene 122 privatne zgrade.

Godine 1973. je podignut spomenik žrtvama eksplozije. Autor spomenika je vajar Selimir Jovanović, koji je i sam preživeo eksploziju.

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".