Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Mengele je pobegao iz Evrope posle Drugog svetskog rata, ali godinama su kružile glasine da je neko vreme proveo u Švajcarskoj, iako je za njim bila raspisana međunarodna poternica.
Lekar Mengele je služio u njemačkim Vafen SS jedinicama. Onda je poslat u nacistički logor Aušvic u Poljskoj gde je odabirao one koje će poslati u gasne komore gde je prema procenama umrlo 1,1 milion ljudi, uključujući oko milion Jevreja.
Dobio je nadimak "Anđeo smrti" jer je birao zatvorenike, uglavnom decu i blizance, za sadističke medicinske eksperimente, pre nego što bi ih slao u smrt.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Posle rata je poput drugih visokopozicioniranih nacista promenio uniformu i ime. S lažnim identitetom je u švajcarskom konzulatu u Đenovi dobio putne isprave Crvenog krsta sa kojima je pobegao u Južnu Ameriku.
Pobegao iz Evrope
Iako je 1949. pobegao iz Evrope, nekoliko godina kasnije, 1956. je došao na skijanje u švajcarske Alpe sa sinom Rolfom. To je poznato još od 1980-ih. Službeno je nakon toga život proveo u Južnoj Americi.
Pročitajte još
No, švajcarska istoričarka Regula Bošler uvek se pitala da li se Mengele ponovno vratio nakon što je za njim 1959. godine izdat međunarodni nalog za hapšenje.
Bošler je, istražujući moguću ulogu Švajcarske kao tranzitne zemlje za naciste u begu, otkrio da je 1961. austrijska obaveštajna služba upozorila Švajcarce da Mengele putuje pod lažnim imenom i da bi se mogao nalaziti na švajcarskoj teritoriji.
Mengeleova supruga je u međuvremenu unajmila stan u Cirihu i podnela zahtev za stali boravak.
Foto: DPA / AFP / Profimedia
Istoričarka se pita zašto je supruga zločinca iznajmila stan u švajcarskoj prestonici. "Čini se da postoje dokazi da je Mengele planirao put u Evropu 1959.", dodaje.
Stan je bio smešten u skromnom predgrađu, iako je porodica mogla sebi da prijušti puno otmeniji smeštaj. No, bio je smešten blizu međunarodne vazdušne luke.
Bošler je videla policijske spise koji su dokazali da je 1961. stan bio pod nadzorom. Policija je čak uočila suprugu Mengele kako vozi automobil u pratnji neidentifikovanog muškarca.
Hapšenje traženog ratnog zločinca, kao što je bio Mengele 1961. godine, uključivalo bi švajcarsku saveznu policiju. Istoričarka se 2019. obratila Švajcarskom saveznom arhivu kako bi pregledala i njihove dosijee, ali odbili su je.
'Nešto skrivaju'
Dosijei su zapečaćeni do 2071. zbog nacionalne sigurnosti i zaštite šire porodice.
Ona nije jedina koju su odbili. Prošle godine je istoričar Gerard Vetštajn isto pokušao, ali takođe bezuspešno.
"Smešno je. Sve dok su spisi skriveni do 2071., to podstiče zavere. Svi se slažu da 'nešto skrivaju'", navodi.
Vetštajn je osporio odluku tužbom protiv švajcarskih vlasti. Proces je bio skup pa je Kraudfanding kampanjom prikupio 18.000 švajcarskih franaka u par dana. Švajcarska savezna obaveštajna služba tada je promenila ploču.
Ovoga meseca su potvrdili da će mu biti odobren pristup spisu.
No, nisu svi sigurni da će dokumenti otkriti puno toga o Mengeleu.
Predsednik Švajcarskog istoričarskog društva Saša Zala siguran je da u spisima nema ništa "relevantno u vezi s Mengeleom", no veruje da ima podataka o stranoj obaveštajnoj službi ili doušnicima.
Do kraja 1950-ih, izraelski Mosad aktivno je pratio odbegle nacističke ratne zločince, a Zala sumnja da su možda bili u kontaktu sa Švajcarcima. To bi švajcarskim vlastima dalo osnovu da zadrže dosijee zapečaćenim, budući da se osetljive informacije vezane za strane obaveštajne agencije često rediguju.
Drugi istoričari, poput Jakoba Tanera, kažu da tajnost dosijea otkriva više o Švajcarskoj nego što bi ikada mogli otkriti o Mengeleu. "To je sukob između nacionalne bezbednosti i istorijske transparentnosti, a u Švajcarskoj često prevladava ovo prvo", navodi.
Zašto su tako dugo tajni?
Taner je bio član Bergierove komisije 1990-ih koja je ispitivala odnose neutralne Švajcarske sa nacističkom Nemačkom, posebno ulogu švajcarskih banaka.
Vrlo je upoznat sa švajcarskom osetljivošću i sramotom zbog njene uloge u Drugom svetskom ratu, kada su jevrejske izbeglice odbijene na granici, dok su švajcarske banke čuvale novac jevrejskih porodica koje su kasnije umrle u nacističkim koncentracijskim logorima. "Problem je za demokratsku državu što su ti dosijei još zatvoreni“, tvrdi Taner, koji smatra da je moguće da je Mengele bio u Švajcarskoj 1961.
Bošsler je izrazio strah da će dosijei biti redigovani. "Uopšte ne verujem (vlastima, op.a.). Bojim se da će izgledati kao Epstinovi dosijei. Zašto su ovi Mengeleovi dosijei tako dugo zatvoreni?", pita se.
Mengele je decenijama bio predmet teorija zavere. Nikada nije uhapšen ni osuđen za zločine. Sahranjen je pod lažnim imenom nakon što je umro u Brazilu 1979. godine.
Telo je ekshumirano šest godina kasnije, a konačno je DNK analiza 1992. godine potvrdila da se zaista radi o njemu.
BONUS VIDEO:
