DRŽAVNIK SA NAJVIŠE LAŽNIH IMENA: Kako je Broz postao Tito?

Jugoslavenski komunistički revolucionar, agent Kominterne, političar i doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito rođen je 7. maja 1892. godine u Kumrovcu, gde je završio četverogodišnju školu.

On je bio sedmi od petnaestoro dece. Roditelji Franjo i Marija Broz bili su seljaci i vodili težak život. 

Malo je, međutim poznato kako je Josip Broz dobio svoj čuveni nadimak Tito. U partijskim dokumentima, pre odlaska na robiju 1929. godine Broz je upotrebljavao konspirativna imena "Georgijević" i "Zagorac".

Istoričari i biografi koji su se bavili Titovim životom često objašnjavaju da su ovakva konspirativna imena bila obavezna u komunističkoj internacionalnoj organizaciji, te da se vrlo rano ustanovilo pravo da rukovodeći kadrovi ilegale koriste po više pseudonima (lažnih imena). U zapisnicima sa sednica Centralnog komiteta avgusta 1934. godine prvi put se beleži u rubrici prisutnih našlo ime "Tito".

U prošlosti bilo je dosta neosnovanih i proizdoljnih tumačenja u pogledu kodnog imena Josipa Broza. Pseudonimu "Tito" često je tako pripisivan misteriozni i simbolički karakter, iako je kodno ime kreirano prilično jednostavno. 

Ficroj Meklejn, vođa britanske misije u okupiranoj Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata, i čovek koji je tih godina bio lično blizak sa Titom, dao je navodno jedno zanimljivo objašnjenje nastanka ovog kodnog imena. Sudeći po sačuvanim pričama Meklejna, jugoslovenski maršal je u toku opkupacije pozivao k sebi ljude i davao im upute šta treba da rade. "Ti ćeš da uradiš to, a ti to, navodno je govorio. Učestalost ovakvih izjava doprinela je da ga njegovi prijatelji počnu zvati Tito. 

Inače, prema tvrdnjama hrvatskih istoričara i lingvista ime Tito se javlja u hrvatskoj Zagorju i severozapadnoj Hrvatskoj još u 18. veku. Stoga, posebna teorija ističe kako je Josip izabrao upravo to ime kao asocijaciju na svoje zagorsko poreklo.

U toku svojih ilegalnih aktivnosti na području Kraljevine Jugoslavije (Komunističkoj partiji Jugoslavije od 1921. bila je zabranjena politička i javna aktivnost), Josip Broz se koristio različitim konspirativnim imenima tokom parioda od 1920-ih do kraja Drugog svetskog rata. 

Na zadatku u Sloveniji zvao se "Rudi", tokom boravaka u Moskvi i uopšte u prepisci sa Kominternon bio je "Valter". U Parizu sve zvao "Oto", a tokom ilegalnih kretanja po Jugoslaviji koristio je lažna dokumenta kao inženjer Slavko Babić, inženjer Ivan Kostanjšek ili inženjer Tomanek. U brojnim lažnim pasošima njegova slika stajala je uz engleskog državljanina DŽarlsona i Grka Spiridona Mekasa. U prepiskama među komunističkim ilegalnim ćelijama oslovljavan je i kao Tomo, Viktor, Ivica, Novak i Stari. 

Po broju pseudonima koje je koristio čini se da je uživao u menjanju identiteta. Tako je svoje radove i rasprave potpisivao i kao: Tito, Dragomir, Valter, Titerman, Veik i Vik. Znao je potpisivati se i samo inicijalima poput T. ili T.T. Na takav način najčešće je i potpisivao svoje članke u partijskim novinama.

Tako je kodno ime Tito do početka Drugog svetskog rata postalo sve poznatije i autoritativnije u širokom krugu članova i simpatizera KPJ, iako je zbog konspirativnog načina rada zapravo malo ljudi bilo u prilici da lično sretne pravog Tita, a još manje onih koji nisu znali stvarni identitet skriven iza tog imena. Stoga je bilo prirodno da se vrhovni komandant novoosnovanog štaba partizanskih odreda Jugoslavije u leto 1941. potpiše sa "Tito".

BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".