KRPIO KRAJ S KRAJEM: Kako je Radmila pomogla mladom Vojinu

Glumac se jednom prilikom prisetio svoje prve profesionalne uloge u pozorištu, kada je upoznao legendarnu Radmilu Savićević, koja je tom prilikom Vojina pozvala u svoj stan, nahranila ga gibanicom i dala mu je nešto novca da preživi teška vremena.

Čuvena Radmila Savićević rođena je 8. februara 1926. godine u Kruševcu. Bila je srpska i jugoslovenska pozorišna, filmska i televizijska glumica. Uživala je veliku popularnost i naklonost publike i smatrana je jednim od simbola jugoslovenskog glumišta i srpskog naroda.

BloombergAdria.com

- Odrasla sam pored crkve Lazarice u Kruševcu, kao i moje dete. Igrale smo se u porti. Moj pokojni otac je imao običaj da se tamo zapriča sa prijateljima, pa čak na klupi da prenoći. Otac je imao avanturistički duh, osnovao je Udruženje književnika u Kruševcu - rekla je jednom prilikom Živkovićeva.

Vojin Ćetković se u Kruševcu godinama amaterski bavio glumom. NJegov neizmerni talenat uočio je njegov brat, Milovan, koji je pozorišni reditelj.

- Ja ne bih bio glumac da nije bilo mog brata koji je tada živeo i radio u Kruševcu. Ja sam bio amater punih deset godina. To su moji najlepši dani provedenih u pozorištu "Teatru Za“. Kada čovek postane profesionalac sve to bude drugačije - rekao je ranije Vojin Ćetković.

Glumac se jednom prilikom prisetio svoje prve profesionalne uloge u pozorištu, kada je upoznao legendarnu Radmilu Savićević, koja je tom prilikom Vojina pozvala u svoj stan, nahranila ga gibanicom i dala mu je nešto novca da preživi teška vremena, prenela je Instagram stranica "Beogradski mesec".

BloombergAdria.com

- Radu sam prvi put sreo na potpisivanju svog prvog ugovora u karijeri, za predstavu "Lizistrata“ u produkciji Sava centra. Imao sam dvadeset jednu godinu, još sam studirao i bio jako srećan što sam dobio ulogu. Međutim, kad sam video ugovor, počeo sam da se dvoumim da li da to uopšte prihvatim jer je honorar bio sramno smešan. Pedeset maraka za pripreme, premijeru i predstavu. Nisam mogao da verujem. Rada je sedela u toj kancelariji i čula kada sam sekretarici, koja je beležila moje podatke, rekao da sam iz Kruševca.

Onda je prišla i pitala me: "Odakle reče da si ti, mali?“ "Iz Kruševca.“ "Iz koje ulice?“ Ja kažem iz koje. "Pa šta se misliš, što ne potpisuješ?“ "Pa ovaj novac...“, rekoh, "ovo je katastrofalno. Stvarno je malo.“ "Aha. A koja ti je to uloga po redu?“ "Prva.“

Pogledala me je tako da više nisam imao hrabrosti reč da kažem. "Potpisuj to odmah! I čekaj me ovde, nemoj da si mrdnuo.“ Ja potpišem i posle nekoliko minuta, ona se vraća: "’Ajde sa mnom.“ "Gde ćemo?“ "Ne pitaj ništa, ideš sa mnom.“ Pozvala je taksi i otišli smo u njen stan. "Peri ruke i sedaj za sto.“ I iznosi vrelu gibanicu, sarme i još gomilu hrane. "Jedi!“ "Rado, pa nisam gladan.“ "Jedi. Vidi kakav si mršav, jedi!“