POČEO VASKRŠNJI POST Veruje se da reči molitve ostvaruju želje

Ovaj post se još naziva i Veliki post (zbog svoje važnosti i dužine trajanja), Časni post ( jer obuhvata vreme stradanja i raspeća Gospoda Isusa Hrista na Časni krst) i Četrdesetnica, (zato što post traje 40 dana), po uzoru na četrdesetodnevni post Gospoda Isusa Hrista u pustinji nakon svog krštenja.

Datum početka Časnog posta zavisi od datuma praznovanja najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, kojeg pravoslavni vernici slave uvek u nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevnice.

Na post se nadovezuje i Strasna sedmica (Stradalna ili Velika) ,tako da je ukupno trajanje posta od 48 dana najduže u toku godine i završava se najvećim i najradosnijm praznikom Vaskrsenja Gospoda Isusa Hrista, pobedom života nad smrti.

Najstarije svedočanstvo o Vaskršnjem postu potiče sa kraja 2. veka i pominje ga Sv. Irinej Lionski, kao post koji je praktikovan svuda i trajao je kraće nago danas (tri dana). U drugoj polovini 3. veka post traje 7 dana, a sigurno svedočanstvo o postu od četrdeset dana potiče iz 4 veka, od Jevsevija Kesarijskog (340), kao i vaskršnjih poslanica Sv. Atanasija Velikog (373). Današnji oblik Vaskršnjeg posta nastao je 5 veku.

Prva nedelja posta zove se Čista, druga je Pačista, treća je Krstopoklona, četvrta Sredoposna, peta Gluvna, šesta je Cvetna i sedma je Strasna ili Velika nedelja.

Vernici dane posta provode u molitvi, praštanju i pokajanju kako bi se pripremili za Sveto pričešće.

Post predstavlja i uzdizanje duha nad telom, pobjedu duhovne strane nad čulima i za hrišćanina on predstavlja pripremu za obeležavanje i proslavu Vaskrsa.

Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, uz jednodnevne postove postoje i četiri višednevna posta, a osim Časnog, to su i Božićni, Petrovski i Velikogospojinski post.

Prvi dan posta ujedno je molitveni spomen na prepodobnog Aksentija koga Crkva i vernici danas slave kao hrišćanskog svetitelja koji je živeo u 5. veku prvo u Carigradu, a potom i na gori blizu Halkidona.

Predanje kaže da je prepodobni Aksentije bio veoma bogati vlastelin u Carigradu u vreme cara Teodosila Mlađeg. Ipak, u jednom trenutku rešio je da to sve odbaci - zamonašio se i potpuno povukao iz javnog života.

Ipak, kada ljudi počeše da govore o njemu kao o velikom čudotvorcu i velikom mudracu, on pobeže od ljudskih pohvala iz Carigrada i nastani se na jednoj gori blizu Halkidona, koja se posle prozva Aksentijeva gora.

Prema priči, Aksentije ni tu dugo nije ostao skriven od ljudi… Pronašli su ga neki čobani, a kako se i u tim krajevima pročuo kao veliki čudotvorac, ubrzo narod krete da dolazi i da mu dovoditi bolesnike na isceljenje.

I on isceli mnoge – slepome povrati vid, gubave očisti, otera demone iz zaposednutih… Sve ovo, činio je u ime Hrista i naročito pazio da se čuda ne pripišu njemu neko Bogu. Predanje kaže da je mnoge iscelio upravo tako što bi u njima učvrstio hrišćansku ljubav i onda im govorio da će im Bog dati po veri i pravdi uz reči: “Isceljuje te Gospod Isus Hristos!”

Prepodobni Aksentije je učestvovao na IV vaseljenskom saboru u Halkidonu i zabeleženo je da je tamo silno štitio pravoslavlje od jeresi Evtihijeve i Nestorijeve.

Nakon svega toga, već u dubokoj starosti, Aksentije je preminuo 470. godine. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 14. februara po crkvenom, a 27. februara po gregorijanskom kalendaru.

Zato što je prepodobni Aksentije čitav život proveo u molitvi i, iako je često bio okružen ljudima koji su tražili njegovu pomoć, zapravo čeznuo za osamom, u nekim krajevima Srbije stariji kažu da na današnji praznik svako treba da se uzdrži od skitanja i da dan provede kod kuće i pored porodice.

Jedino mesto koje svaki vernik treba da obiđe je crkva gde u znak sećanja na prepodobnog Aksentija treba da zapali sveću i izgovori ovu molitvu:

“Kao pustinjski žitelj i u telu Anđeo i čudotvorac, pokazao si se bogonosni oče naš Avksentije. Postom, bdenjem i molitvama, nebeske darove si primio, isceljujući bolesti onih koji ti sa verom dolaze. Slava Onome koji ti je dao snagu, koji te je proslavio i koji kroz tebe daruje svima isceljenje.”