Znate li koje evropske zemlje JEDINE imaju himnu BEZ TEKSTA?

U mnogim državama himne su ispraćene rečima koje skoro svaki stanovnik te zemlje zna napamet, ali ono što je zanimljivo je i da postoje himne koje nisu ispraćene tekstom, piše "Krstarica".

U Evropi postoje samo tri takve države:

Bosna i Hercegovina

Državna himna Bosne i Hercegovine zove se Intermezzo i prihvaćena je za himnu 1998. godine. Komponovao je Banjalučanin Dušan Šestić, a ako vam nije poznat on, možda vam je poznatija njegova ćerka Marija Šestić koja je 2007. godine predstavljala BiH na Pesmi Evrovizije u Helsinkiju s pesmom „Rijeka bez imena“.

Budući da u BiH žive Bošnjaci, Hrvati i Srbi, bila je potrebna jedna koja bi obuhvatila sve. Intermezzo je tako prihvaćen kao zajednička kompozicija, a vetar u leđa toj odluci dao je tadašnji visoki predstavnik u BiH Karlos Vestendorp.

Premda su u nekoliko navrata postojale inicijative da se bosanskohercegovačkoj himni pridoda tekst, to do danas (još) nije ostvareno pa su tako i naši komšije u posebnom klubu onih čija je himna samo instrumentalna.

Španija

Španska državna himna zove se Marcha Real i reč je o kompoziciji koja je tokom 18. veka služila za počasni marš. Izvodila se na ceremonijalnim događanjima u prisustvu kraljevske porodice te se smatra jednom od najstarijih himni na svetu. Ne zna se ko je njen autor, a glasina da je osmislio sam Fridrih II, kralj Pruske, pokazala se na kraju ipak samo glasinom.

Za ovu kompoziciju napisano je nekoliko tekstova, pa je i sama himna u nekoliko navrata korišćena s tekstom i postojalo je nekoliko verzija himne. Međutim, bilo je teško pronaći tekst koji bi ujedinio zemlju u kojoj postoje večite tenzije između Katalonaca, Baska i ostatka Španije. Godine 1978. odbačena je i poslednja verzija koju je odobrio nacionalistički lider i general Francisko Franko, te se danas španska himna službeno izvodi bez teksta.

San Marino

Himna male Republike San Marino takođe će vas ostaviti bez teksta. Zove se Inno Nazionale (bukvalni prevod: Nacionalna himna) i komponovao je violinista Federiko Konsolo koji je takođe zaslužan za jedne od najlepših sefardskih melodija kakve možete čuti u italijanskim sinagogama. Godine 1894. prihvaćena je za državnu himnu.

Premda je italijanski pjesnik Đozue Karduči napisao tekst koji će je pratiti, on se službeno ne izvodi niti peva na ceremonijama – tek ponekad u neformalnom okruženju ili školskim učionicama. Baš kao i San Marino, ova pesma je kratka i sastoji se od svega četiri kratke strofe. Nije je teško zapamtiti ni pevati, ali eto, San Marino je odlučio da bude deo instrumentalnog kluba.

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".