AL NAKBA Tužno sećanje Palestinaca, ključevi i nada u povratak

Nakon što su Britanci osvojili Pojas Gaze tokom Prvog svetskog rata, Palestina je prešla pod upravu "krune". Ujedinjeno Kraljevstvo je u narednom periodu dozvolilo dolazak jevrejskih imigranata iz celog sveta, a 1947. godine je osmislilo plan da im dodeli sopstvenu državu podelom regiona između Arapa i Izraelaca.

Ujedinjene nacije su podržale ovaj projekat 29. novembra u rezoluciji 181 II, nametnuvši plan podele kojim je stvorena nova država Izrael u oblastima naseljenim Arapima. Ova podela između Jevreja i muslimana izazvala je sukobe među njima, dan posle usvajanja rezolucije - ubistvom petorice Izraelaca.

Što je bio očigledan pokazatelj da bez obzira na političke odluke, nijedna strana nije bila voljna da deli teritoriju.

Arapsko-izraelski rat 1948.

Napad 30. novembra je bio tek početak krvavog sukoba koji je u tom trenutku za Palestince značio proterivanje 700.000 ljudi i uništenje između 400 i 600 gradova. Za njih to je bila Al Nakba, ili u prevodu na srpski Dan katastrofe.

I Izraelci i Palestinci su već tad počeli da organizuju paravojne grupe za odbranu, koje su se tokom čitavog mandata suočavale sa nemoći Britanaca. Izraelu su bile potrebne nove zemlje da bi naselio svoje stanovništvo, a pošto su one bile u rukama Palestinaca, upotrebljena je sila za eksproprijaciju.

Tokom prvog rata, Izraelci su imali finansijsku pomoć od vernika širom sveta, što je omogućilo kupovinu sovjetskog i američkog oružja koje je organizacijama poput Hagane dalo odlučujuću tehnološku prednost nad Palestincima.

Dakle, uprkos podršci zemalja Arapske lige kao što su Egipat, Liban i Jordan, Palestina je na kraju izgubila bitku, pri čemu su Izraelci osvojili više teritorije od one koju su dodelile UN i ograničile svoje susede na Pojas Gaze i Zapadnu obalu.

Bolno sećanje

Nakon pobede, Izrael je preuzeo program transformacije teritorije sa kog je proteran veći deo palestinskog stanovništva, da bi na njima izgradio moderne poljoprivredne kolonije i gradove namenjene Izraelcima.

Ovaj proces je institucionalizovan u Dalet planu, tadašnjeg izraelskog premijera Davida Ben Guriona, kojim je naređeno uništavanje arapskog stanovništva koje je ostalo na izraelskoj teritoriji. Metode za ovu konfiskaciju su bile posebno brutalne, i kretale su se od bombardovanja civilnog stanovništva do proterivanja Palestinaca bajonetom od kuće do kuće. Hagana je takođe pribegla psihološkom pritisku, puštajući letke i proglase preko radija i razglasa, koji su unosili strah u tela meštana pre njihovog iseljenja.

Tako ispražnjene teritorije je nacionalizovala izraelska država, koja ih je iznajmljivala pojedincima, ili ih davala grupama doseljenika zajedno sa poljoprivrednim zemljištem koji bi zamenili palestinske farme i sela.

Ukupno je stvoreno 350 novih naselja, u procesu zamene stanovništva koji se samo ubrzao teritorijalnom ekspanzijom Izraela u Šestodnevnom ratu i Prvom i Drugom intifadom - poslednjim sukobima koji su značajno smanjili palestinski prostor na Zapadnoj obali.

Nakba je stvorila veliki broj izbeglica čiji broj danas iznosi 5,9 miliona ljudi, razasutih po Bliskom istoku. Uprkos tome, u svom egzodusu, Palestinci su sa sobom poneli ključeve svojih kuća, koji su se prenosili s generacije na generaciju u nadi da će jednog dana moći da proteraju Izraelce i vrate se kući, što ih je pretvorilo u simbol otpora. 

(Nacionalna geografija)

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".