OPTUŽNICA ZA UBISTVO MODRIĆEVOG DEDE: Po njemu Luka nosi ime

Deda Luke Modrića ubijen je 18. decembra 1991. godine u mestu Zaton Obrovački u blizini starog puta koji vodi prema zaseoku Meki Doci i dalje preko Velebita prema Svetom Roku.

Priču Luke Modrića o nesrećama tokom rata i ubistva njegovog dede čuo je ceo svet, kada se ovaj vezista proslavio u fudbalu. 

NJegov deda ubijen je kada ga je Željko Badža presreo na putu, gde je on bio na ispaši koza u blizini svoje kuće. 

Sada je podignuta optužnica protiv njega 33 godine kasnije, od strane državnog tužilaštva Hrvatske. 

Modrićeva priča 

Luka Modrić je dao intervju za nedeljno izdanje "Dejli mejla" i tom prilikom govorio o traumatičnim momentima iz detinjstva.

Centralna tema tog intervjua bila je njegova ispovest o "osećanju koja ga je preplavilo kada su mu četnici ubili dedu", ali kapiten reprezentacije Hrvatske ističe da uprkos svemu nikoga ne mrzi, te da ga "sve to očvrsnulo i pomoglo mu da postane ono što jeste".

– Bio sam vrlo emotivno povezan sa svojim dedom. Po njemu sam dobio ime. Nije bilo lako kad se to dogodi mladoj osobi i to ne možeš da razumeš. Više nije s nama i ne možemo da ga vratimo – rekao je Modrić.

"Mejl" je potom citirao delove iz Modrićeve autobiografije.

- Nisam razumeo šta se dogodilo kad su ga doneli u kuću. Jedino što sam osetio bila je tuga. Otac me zagrlio, odveo do sanduka i rekao 'sine, reci zbogom svom deki'. Nisam shvatio da je to poslednji put da ga vidim. Srce mi se para svaki put kada se setim kako je preminuo, bukvalno na kućnom pragu - napisao je Modrić, a prenosi "Večernji list".

Kada je imao 10 godina, u školi je napisao sledeći sastav:

- Iako sam još malen, osetio sam puno straha u životu. Strah od rata i granata polako ostavljam iza sebe. Nikad neću zaboraviti osećaj straha kada su četnici ubili mog dedu. Toliko sam ga voleo. Svi su plakali, a ja nisam mogao da razumem da mog voljenog deke više nema.

Britanski novinar koji je vodio intervju navodi da je Modrić danas skroman čovek koga je lako voleti. Spomenuo mu je Englez ogorčenost i mržnju, na šta je kapiten Hrvatske odmahnuo glavom.

- Nema mržnje. Tragedije se ponekad događaju. Ne mrzim nikoga. Dogodilo se to što se dogodilo. Ne možeš da zaboraviš šta se dogodilo, ali nema mržnje. Moja porodica je na kraju našla mir. Ne znamo ko je to učinio. Postoje ljudi koji se bave tim stvarima i moraju da se pobrinu da pravda bude zadovoljena. Neki ljudi osuđuju to što se dogodilo, no mi smo u miru i znamo da on više nije s nama - istakao je as Reala.

Deda mu je, međutim, i dalje često u mislima.

- Moj deda je ubijen, a ja sam prošao kroz mnogo stvari u detinjstvu. No, to ti pomogne da sagledaš stvari i na kraju se ne brineš. Prihvatiš da je svaki poraz i svaka prepreka deo fudbal i naučiš da živiš s tim. To je mnogo uticalo na mene, ostavilo je ožiljke na mojoj porodici, posebno na mom ocu. Bio je to traumatičan period. Nije bilo lako, ali moji roditelji su se trudili da mene i sestru sklone od svih briga, tako da nismo previše osetili sve šta se događalo. To je oblikovalo moj karakter, razvio sam se kao osoba, naučio sam da se borim, da budem skroman i sa obe noge ne zemlji. A svog dede se setim svaki put kad osvojim nešto. Voleo bih da može da vidi šta sam postigao. Voleo bih da je s nama, ali sam siguran da me gleda odozgo i da je srećan zbog svega što sam uradio - zaključio je Luka Modrić.

(Sportal)