NIJE IZ FRANCUSKE Evo odakle potiče i kako je nastao KROASAN

Nekrunisani kralj peciva, savršen spoj vazdušastog testa i hrskave korice, poznat je na svim meridijanima kao jedan od simbola francuske kuhinje. Krajnje ironično jer – kroasan uopšte nije izmišljen u Francuskoj.

Mnogi će vam reći da je kroasan više od „običnog“ peciva. On je izraz uživanja u životu, u malim stvarima i svakom zalogaju. Vrhunski trenutak čistog hedonizma u isto vreme uzvišen i dostupan svima. Savršeni predstavnik francuske kuhinje.

Čak je i njegovo ime savršeno u svojoj jednostavnosti – „croissant“ na francuskom znali „polumesec“. Zašto se baš tako zove, jasno je svima koji su ikad videli kroasan.

Upravo je njegov oblik i početak priče o ovom pecivu… a taj početak uopšte nema veze sa Francuskom.

BloombergAdria.com

Sloj legendi

Skidajući sloj po sloj sage o kroasanu, baš kao da skidamo slojeve njegovog lisnatog testa, doći ćemo do davnog pretka kroasana po imenu kipferl. A ovo pecivo nastalo je u Austriji i to, ako je verovati verziji koju je doktor Alfred Gotšalk objavio 1938. u kulinarskoj enciklopediji „Larousse Gastronomique“, u prilično neobičnim uslovima.

Po ovoj priči, kipferl, a samim tim i kroasan, svoje „rođenje“ duguje jednom ratu.

Tokom 17. veka bilo je više sukoba između Habzburške monarhije i Turske imperije, ali je najdramatičniji bio onaj iz 1683. godine kada su trupe sultana Mehmeda IV došle pred sam Beč i započele opsadu koja je potrajala skoro dva meseca. Videvši da strategija izgladnjivanja vojske i stanovništva neće dati rezultata, Osmanlije su pribegle lukavstvu i počele da kopaju tunele ispod zidina grada.

E sad, kako ih ne bi otkrili, kopanje je moralo da se odvija po mraku i upravo ta činjenica pokazala se sudbonosnom. Jer, noću, u opštoj tišini, u Beču su budni bili samo pekari u svojim radionicama. Upravo oni čuli su buku koju su osvajači pravili kopajući tunel. Alarmirali su branioce grada i Turci su tako poraženi.

Priča dalje kaže da za otkriće koje je spaslo ne samo njihov grad, nego i čitavo carstvo, vredni pekari nisu tražili nikakvu nagradu osim ekskluzivnog prava da naprave pecivo u obliku polumeseca u znak sećanja na ovaj događaj i simbol koji su videli na osmanskim zastavama.

I, tako je „rođen“ kroasan!

Sloj istorije

Iako gornja priča danas više pripada legendama nego zvaničnoj istoriji, njena popularnost, pre svega zahvaljujući objavljivanju u velikom broju kuvara, održala se sve do danas.

I o trenutku seljenja kroasana iz Austrije u Francusku ispredaju se legende. Jedna od najpopularnijih kaže da ih je u Pariz donela Marija Antoaneta kada se 1770. udala za budućeg francuskog kralja Luja XVI. Kako je čeznula za domom, princeza je sa sobom dovela i bečke kuvare koji su joj u novom dvoru spremali omiljene specijalitete od kuće, među kojima je bio i kipferl. Nakon što je ovo pecivo dobilo svoje francusko ime, nastao je - kroasan.

BloombergAdria.com

Ako se iz kulinarskih legendi preselimo u svet proverljivih podataka, priča postaje daleko manje maštovita. Istorijska je činjenica da je prve kroasane u Parizu pravio Austrijanac Avgust Zang koji je 1838. ili 1839. godine u ovom gradu otvorio „Bečku pekaru“ („Boulangerie Viennoise“) u kojoj je prodavao peciva po receptima iz svoje domovine, uključujući i kipferl.

Zahvaljujući veštom oglašavanju u novinama i plakatima koje je Zang lepio po Parizu, ova pekara uskoro je postala izuzetno popularna među francuskim damama, a podstakla je i veliki broj imitatora, pa je tehnika pravljenja peciva vremenom unapređena, a sam kroasan postao je (i ostao) sinonim za francuski doručak.

BloombergAdria.com

Sloj današnjice

Nakon Drugog svetskog rata kroasani su postali poznati širom sveta. Mnogi su ih smatrali „francuskim odgovorom“ na američku brzu hranu. Ovo pecivo danas je uobičajeni deo doručka u mnogim evropskim zemljama, a služi se i kao desert širom sveta.

O tome koliko je kroasan popularan govori i činjenica da ima svoj praznik – 30. januar obeležava se svake godine kao Svetski dan kroasana.

(Istorijski zabavnik)