BOMBAMA RAZORIO BEOGRAD '41: Ovako je završio Aleksandar Ler

Nemački feldmaršal Aleksandar Ler, general-pukovnik „Luftvafe”, čovek koji je lično izdao naređenje Vazduhoplovnoj četvrtoj floti, da se 6. aprila 1941. godine, prvi put u istoriji bombarduju civilni ciljevi u glavnom gradu Jugoslavije. Tada je poginulo oko 6.000 Beograđana.

Upamćen je po rečenici: „Gađajte im biblioteku, da im se seme zatre!”, piše "Politika".

Takođe je manje poznato da je životno, pa i sudbinski bio vezan za ove prostore.

U zvaničnoj biografiji Austrijanca Aleksandra fon Lera, s nadimkom Saša, piše nekoliko zanimljivih podataka. Rođen je 20. maja 1885, i to u rumunskom delu Banata, u gradu Turnu Severin, od oca Nemca Fridriha. Sa majčine strane, Ruskinje Katarine Fajman, zapravo je bio pravoslavac, a srednju školu je učio i završio u Pančevu.

Tragom tog podatka istraživanje različite građe Istorijskog arhiva u Pančevu nije dalo odgovor na pitanje koju je školu Ler u „pančevačkom periodu” pohađao. NJegovog imena nema ni u fondu Mađarske državne muške građanske škole, niti u registrima ovdašnje Gimnazije. Stariji Pančevci jedino su mogli da nagađaju da je početkom 20. veka morao živeti u Donjoj, „nemačkoj” varoši, današnjem centru grada na Tamišu. Na kojoj adresi i sa kim je Ler tu živeo, kao i koliko dugo je bio Pančevac, niko ni od istorijske struke ovde nije pouzdano mogao da kaže.

Bilo kako bilo, već sa 24. godine, Lera opet susrećemo na ovim prostorima kako uhodi srpske položaje koje bi u slučaju rata trebalo bombardovati iz vazduha. On je tada prepešačio Banat, dobro upoznao teren, pa tako i sačinio prve topografske karte koje su austrougarski piloti koristili tokom Prvog svetskog rata. Otuda i objašnjenje kako to da je Saša uz ruski, rumunski i mađarski jezik odlično vladao i srpskohrvatskim.

Po završetku Vojne akademije u Beču i takoreći odmah po izbijanju Velikog rata, eto Lera opet na ovoj geografskoj širini, u svom prvom borbenom letu u životu, koji je napravio 31. avgusta 1914. godine upravo nad Beogradom, a sa nepunih trideset leta, on već komanduje i austrougarskim bataljonom – opet i baš protiv Srbije.

U Prvom svetskom ratu učestvuje kao Austrijanac i komanduje austrougarskim bataljonom protiv Srbije. Bio je dva puta ranjavan. Jedno vreme je bio komandant 85. pešadijskog puka stacioniranog u Višegradu. Čin majora je dobio na kraju Prvog svetskog rata.

Nakon rata, aktivno usavršava svoja vojnička znanja. U čin potpukovnika je unapređen 1921, a u čin pukovnika 1928. Čin general-majora dobija 1934. Bio je glavni Hitlerov poverenik u Austriji i pripremao Hitlerov dolazak na vlast. Po Anšlusu Austrije 1938. Ler je postao komandant nemačke vazduhoplovne flote na teritoriji Austrije (Kommandeur Luftwaffenkommando Ostmark). Ubrzo je unapređen u čin general-lajtnanta 24. marta 1938.

Komandant 4. nemačke vazduhoplovne flote je postao 1939. Kao komandant flote učestvovao je u napadu na Poljsku septembra 1939. Kao zasluge za munjeviti slom Poljske od Hitlera je dobio „Konjički krst“ i „Krst za hrabrost“, a od Hermana Geringa je dobio „Zlatni letački krst“. NJegova avijacija je sadejstvovala u borbama na zapadnom frontu (Francuska, Belgija i Holandija).

Kao zapovednik 4. vazduhoplovne flote učestvovao je u napadu na Jugoslaviju aprila 1941. (rukovodio je bombardovanjem Beograda), komandovao je u napadu na Grčku (Krit) i na SSSR. Čin general-pukovnika je dobio na Krimu 3. maja 1941. godine.

Od avgusta 1942. komanduje 12. armijom na Balkanu kao komandant nemačkih trupa na Jugoistoku. Kao komandant Jugoistoka organizovao je dve veće operacije protiv ustanika u NDH (Operacija Vajs) i u Crnoj Gori (Operacija Švarc). Kao glavni planer Operacije Vajs, general Aleksander Loer je na jednoj konferenciji u Zagrebu, pretačući u direktivu Hitlerove odrednice, izričito rekao da želi "potpuni mir, pa makar to bio mir groblja".

Prvog januara 1943. 12. armija preformirana je u Armijsku grupu E, a Ler je postavljen za komandanta. Na njenom čelu ostao je do kraja rata.

Komandant Jugoistoka bio je do 26. avgusta 1943, kada je formiran štab Armijske grupe F u Beogradu pod komandom Maksimilijana fon Vajhsa, kojoj je Armijska grupa E potčinjena. Zona odgovornosti Lerove armijske grupe ograničena je na Grčku. Od septembra 1944. rukovodio je povlačenjem nemačkih trupa iz Grčke i Albanije kroz Jugoslaviju.

Marta 1945. učestvovao je sa delom svojih snaga u neuspešnoj nemačkoj protivofanzivi u Mađarskoj. Krajem marta iste godine, ukidanjem štaba Armijske grupe F, ponovo je postavljen za komandanta Jugoistoka, a sredinom aprila njegovo komandno područje se proširuje do reke Soče. Krajem aprila pod njegovu komandu stavljen je 97. korpus u Istri iz sastava grupe armija C.

Uspeo je da pobegne u Austriju pred kraj maja 1945, ali su ga tu zarobili engleski vojnici i predali jugoslovenskim vlastima.

- U 16:34 general Vinter javlja, da je štab general-pukovnika Lera (Loehhr), izgleda, pao u ruke Tita, navodi se u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta od 11. maja 1945.

U vojnom zatvoru u Beogradu je proveo od juna 1945. do februara 1947.

Suđeno mu je na procesu protiv visokih nemačkih komandanata i zapovednika u Jugoslaviji od 5 do 13. februara 1947. pred Vojnim sudom 3. Jugoslovenske armije u Beogradu. Kao ratni zločinac osuđen je na smrtnu kaznu.

Streljan je 26. februara 1947. u Beogradu.