SUTRA SLAVIMO VELIKU SVETICU: Mlada umrla u velikim mukama

U svojoj sedmoj godini mala Akvilina već je bila potpuno upućena u pravi život hrišćanski, a u desetoj godini ona je toliko bila puna božestvenog razuma i blagodati Svetoga Duha, da je sa velikom silom i revnošću propovedala Hrista svojim drugaricama.

Kada je počelo Dioklecijanovo gonjenje, neko dostavi Akvilinu carskom namesniku Volusijanu, zveropodobnom čoveku. Volusijan naredi najpre da je šibaju, potom da joj usijanu šipku probodu kroz uši i mozak. Do poslednjeg časa devica Akvilina slobodno i javno ispovedaše Hrista Gospoda, a kada joj mozak i krv počeše teći iz glave, ona pade kao mrtva.

Namesnik, misleći da je Akvilina zaista mrtva, naredi da je iznesu van grada i bace na đubrište, da joj telo psi izjedu. No noću javi joj se anđeo Božji i reče joj: "Ustani, budi zdrava!" I devica ustade, i bi zdrava, i dugo dugo se molila Bogu, moleći ga, da joj ne uskrati dovršiti mučenički podvig.

- Idi, biće ti, kako moliš! - čuo se glas s neba. I Akvilina pođe u grad.

Kapija gradska sama se pred njom otvori, i ona dođe i uđe, slično duhu, u dvor namesnikov i javi se namesniku pred posteljom njegovom. Namesnik beše obuzet užasom, videći živu devicu, za koju je mislio da je mrtva.

Sutradan po njegovoj naredbi dželati su izveli Akvilinu, da je poseku mačem. Pred posečenje devica se na kolenima pomolila Bogu i preminula. DŽelat joj je mrtvoj odsekao glavu. 

Hrišćani veruju da su njene mošti davale isceljenje mnogim bolesnicima.

Sveta mučenica Akvilina je postradala zbog vere u Hrista 293. godine, u svojoj dvanaestoj godini života.