Dala sina na usvajanje, pronašla ga posle 60 godina

Paula je rodila svog sina Pola u februaru 1967. godine i provela je samo tri dana s njim u bolnici pre nego što je odveden.

- Moj otac bi me izbacio, sramota je bila velika. Odlučila sam da dam sina na usvajanje, jer bi on tako imao mnogo bolji život, imao bi veoma nesrećan život sa mnom i mojim roditeljima - ispričala je Paula kojoj je tetka pomogla da nađe usvojiteljsku porodicu za sina.

- To je bio veoma, veoma, veoma loš period u mom životu. To je bila najgora stvar koju sam ikada morala da uradim u životu - priseća se Paula.

Provela je tri dana sa svojim sinom pre nego što je odveden na usvajanje, samo ga je gledala, razgovarala sa njim, nadajući se da će zapamtiti njen glas, znajući, kako kaže, šta treba da radi i voleći ga koliko je umela.

- Bilo je to veoma, veoma teško vreme, a rastanak s njim tada... je bila najteža stvar koju sam ikada morala da uradim u životu. Od trenutka kada sam ga prvi put držala u naručju, ljubav koju sam tada osećala prema njemu bila je neverovatna. Nisam mislila da ću se tako osećati. I znala sam da se moram rastati od njega.

Paula se kasnije udala i dobila ćerku, ali nije očekivala da će joj bol zbog sina ostati sa njom ceo život.

- Svake godine na njegov rođendan zapalim mu sveću, gledam kako sveća gori i izgovaram molitvu i molim Boga: „Molim te, Bože, daj da ga nađem jednog dana“ - otkrila je Paula uoči pronalaska sina.

Tim davno izgubljene porodice je na kraju otkrio da je Polovo ime promenjeno u DŽim i pronašli su ga na jugozapadu države. DŽimu je trebalo nekoliko meseci da odluči da li želi kontakt sa svojom rođenom majkom. A onda je pristao.

- Prva stvar koju sam pitala ženu koja mi je bila kontakt sa njim je „Da li je dobro?“ A ona je rekla: "Da, on je veoma, veoma srećan." A onda sam rekla: "Oh, hvala bogu na tome. Da li želi da me upozna?" To je moje drugo pitanje. Ona je rekla "da".

- Najviše sam se plašila da ne želi da me upozna, i da je bio savršeno zadovoljan svojim dosadašnjim životom, da me nije želeo u njemu, niti želi da me upozna. I to se dešava. Znači imala sam toliko sreće. Zahvaljujem Bogu svaki dan. Kleknem i zahvalim mu se na mom sinu - iskrena je Paula koja se prisetila momenta kada ga je ponovo zagrlila: - Da sam mogla zauvek bih ga grlila. Sreli smo se i on me držao za ruku, bilo je to potpuno neverovatno. On je sin kojeg bih da sam mogla dizajnirala samo za sebe. On je meni savršen, u svakom pogledu on je meni savršen.

Nakon susreta njih dvoje su ostali u kontaktu i čuju se nekoliko puta nedeljno, piše Dejli mejl.