SUTRA JE SV. PETKA: Jedan greh svetiteljka nikako ne oprašta

Zbog blagosti i čuda koja je učinila za života, pred njene mošti dolaze vernici da mole za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.

Sveta Petka se prvenstveno smatra zaštitnicom žena, ali i pomoćnicom bolesnih, gladnih i siromašnih. NJene svete mošti počivaju u rumunskom gradu Jaši. Interesantno je da su mošti prenošene iz Carigrada u Trnovo, pa iz Trnova u Carigrad, pa zatim u Beograd da bi, raznim istorijskim previranjima dospele u Jaši gde se i sada nalaze. Kneginja Milica i monahinja Jefimija su u 14. veku molile sultana da im preda mošti svete Petke, to dokazuje jake veze ove svetiteljke sa srpskim narodom.

Verovanja i običaji na dan Svete Petke Trnove

U srpskom narodu postoji mnogo verovanja i običaja na ovaj praznik, a najvažniji je da se izbegavaju svi teži poslovi, kako u kući, tako i na polju. U prošlosti se verovalo da na Svetu Petku Trnovu ne valja mesiti, prati veš, baviti se ručnim radom, iznositi pepeo iz kuće... U suprotnom, veruje se, stiže kazna u vidu trnjenja ruku.

Postoji i stari običaj da mlade devojke na ovaj dan beru cveće i njime ukrase dom kako bi prizvali mir i blagostanje, dok se devojčicama oblače posebne haljine ne bi li ih uvek pratila radost.

Šta ne sme da se radi na Svetu Petku?

Žene ne bi trebalo da rade teške fizičke poslove, da peru veš, šiju i td. Ovaj dan treba da se svede na molitvu i proslavu Svete Petke. LJudi koji imaju zdravstvene probleme trebalo bi da se umiju osvećenom vodom ili vodom sa izvora Svete Petke. Uz umivanje, potrebno je i pomoliti se ovoj svetiteljki za koju se veruje da je posebno milostiva prema obolelima i nemoćnima.

Molitva svetoj Petki

Sveta Petko, Božja svetiteljko, moli Boga za nas. Udostojila si se gledanja lica Božja kao čedo našeg naroda, slavna Petko svetiteljko, pa imamo slobodu tebi govoriti, srodnici našoj, i tebe moliti za spasenje duša naših.