POMAŽE BOG I 3 PRSTA: Smrt srpskog novinara i dalje misterija

Prava istina o njegovoj smrti nije otkrivena. Zvanična verzija tvrdi da je reč o nesrećnom slučaju u kome je Đogo pao sa terase hotela u Drinu, odakle su ga izvadili ronioci.

Risto Đogo je u aprilu 1992, zajedno s Ilijom Guzinom, Draganom Alorićem i Draganom Božanićem, učestvovao u osnivanju Srpskog radija i Srpske radio-televizije - “Kanala S” za vreme ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini.

Kao voditelj Dnevnika, naročito je zapamćen po završnicama u kojima je na šaljiv, sarkastičan ili ironičan način prikazivao događaje iz rata, ismijavao poteze muslimanskih (danas: bošnjačkih) političara, ali i režima Slobodana Miloševića. Ti skečevi su mu doneli veliku popularnost u srpskom narodu, ali i omrazu kod Hrvata i Muslimana.

Pod još nerazjašnenim okolnostima , veruje se da je ubijen, poginuo je pred kraj rata 1994. godine. Iza njega je ostala supruga i dva sina, koji su danas odrasli momci kojima bi se sigurno ponosio.

Kao voditelj Dnevnika, naročito je zapamćen po završnicama u kojima je na šaljiv, sarkastičan ili ironičan način prikazivao događaje iz rata, ismejavao poteze muslimanskih (danas: bošnjačkih) političara, ali i režima Slobodana Miloševića. Ti skečevi su mu doneli veliku popularnost u srpskom narodu, ali i omrazu kod Hrvata i Muslimana, kasnije Bošnjaka.

Nakon masakra nad civilima na pijaci Markale, 5. februara 1994, kada se negiralo da su leševi stradalih ljudi doneseni na Markale, Đogo je u studio doneo nekoliko lutaka kojima je poskidao ruke i noge i razbacao po podu. Završio je prilog sa tri prsta.

Smrt Riste Đoge još uvek je nerasvetljena. NJegovo telo nađeno je u Drini 12. septembra 1994, u Zvorničkom jezeru. Zvanični izveštaji su govorili o nesrećnom slučaju, ali su postojale ozbiljne indicije da je Đogo ubijen i da mu nijedna kost nije bila čitava.

NJujorški “Times”, istražujući njegovu pogibiju, započeo je tekst rečenicom: “Risto Đogo, glavni i odgovorni urednik Televizije Republike Srpske, nije u noći između 9. i 10. septembra 1994. pao s visoke terase zvorničkog hotela “Vidikovac” u Drinu i udavio se. On je ubijen.”

Naime, Đogo je pozvan da bude voditelj programa u Sportskoj dvorani u Zvorniku. Nakon koncerta Đogo je došao na večeru u motel “Vidikovac”. Sedeo je za stolom sa Guzinom kada su ga pozvali da pomeri kola. Veruje se da je pijani Đogo pao s terase Vidikovca i utopio se u Zvorničkom jezeru, gde mu je telo pronađeno.

Inače, Risto Đogo je rođen 12. februara 1956. godine u Kalinoviku, a od 1958. živeo je u Sarajevu. Završio je Treću sarajevsku gimnaziju, a na Fakultetu političkih nauka, odsek žurnalistika, diplomirao je 1979, sa izuzetnim prosekom.

Radio je u „Oslobođenju“ i na Radio-Sarajevu. U predratnoj Televiziji Sarajevo je prošao sve funkcije od novinara, preko urednika do glavnog i odgovornog urednika.

LJudi su ga upamtili kao velikog patriotu. Dnevnik je najčešće počinjao rečenicom "Pomaže Bog", a završavao je sa podignuta tri prsta u vazduhu.

Inače, Risto Đogo postao je poznat sarajevskoj javnosti već osamdesetih , a naročito kada se javno stavio na stranu Vuka Draškovića i potvrđivao autentičnost događaja u Draškovićevom romanu "Nož".

(Stil/Biografija.org)