GRAĐANI DVA PUTA ODBILI ULAZAK: Zašto Norveška nije u EU

Norveška je stekla nezavisnost od Švedske 1905. godine, posle decenija tenzija između dve zemlje. U 20. veku Norveška se posvetila razvoju privrede i diplomatije kako bi postala konkurentna u evropskoj politici. Takva politika je prestala tokom svetskih ratova, posebno tokom Drugog svetskog rata kada je bila okupirana.

Nakon rata, Norveška se brzo pridružila NATO paktu kako bi se osigurala od budućih invazija. Domaći političari su nastavili da razvijaju ekonomiju sa jakim naglaskom na kvartarni sektor i državu blagostanja. U to vreme Norveška je izgradila mnogo bolnica i škola, a radila je i na smanjenju siromaštva u zemlji.

Zatim je 1969. godine otkrivena nafta u okolnim norveškim morima. Za zemlju čija je privreda bila zasnovana na ribarstvu i primarnom sektoru, otkriće nafte simbolizuje početak razvoja industrijske sile. Do 1972. pokrenut je niz projekata koje je finansirala norveška država.

Istovremeno se govorilo i o ulasku u EZ, što je u to vreme postajalo sve aktuelnije u evropskoj ekonomskoj politici. Norveški premijer Gro Harlem Brundtland je bio pobornik te ideje i verovao je da će Norveška kroz ekonomske privilegije moći još više da napreduje u Evropskoj zajednici.

Norveška je trebalo da uđe u EZ zajedno sa Velikom Britanijom, Irskom i Danskom. Ideja je potekla iz Londona, gde se engleski političari godinama bore za ulazak u EZ. Veliku Britaniju je zadržao tadašnji francuski predsednik Šarl de Gol, koji joj je dva puta zabranio ulazak, pa su Britanci 1972. godine rekli Evropskoj komisiji da prihvati sve zemlje ili nijedna neće ući u organizaciju.

Velika Britanija je uspela u svom naumu i već sledeće godine je ušla u EZ, ali je Norveška, na današnji dan, 25. septembra 1972. održala referendum na kome je 53,5 odsto građana odbacilo ovu ideju. Veliki broj Norvežana smatrao je da bi članstvo negativno uticalo na norveško ribarstvo i poljoprivredu, a takođe je želeo da „zaštiti norvešku posebnost i stil života“.

Zemlja je 1992. godine novim referendumom pokušala da pristupi toj organizaciji, ali ni taj nije prošao.

Prema norveškim podacima, javnost je danas još manje za ulazak u EU, a 70 odsto stanovništva podržava ostanak van Unije.

Inače, pod pojmom Evropska zajednica obuhvatamo tri međunarodne organizacije regulisane istim setom institucija. To su bile: Evropska zajednica za ugalj i čelik, Evropska zajednica za atomsku energiju i Evropska ekonomska zajednica; kasnije je Evropska zajednica Mastrihtskim ugovorom 1993. godine preimenovana, čime je osnovana Evropska unija.

Kada su Zajednice postale deo Evropske unije 1993. godine, postale su njen prvi stub. Evropska zajednica za ugalj i čelik je raspuštena 2009. godine Lisabonskim sporazumom; čime je Unija postala pravni naslednik Zajednice.

Evropska zajednica za atomsku energiju je postala entitet odvojen od Unije, ali predvođen istim institucijama.

(Indeks.hr)