Mujić našao DŽINOVSKI VRGANJ! Neverovatno KOLIKO kg je težak

Gljivar Rasim Mujić iz okoline Žepča u Bosni i Hercegovini objavio je nedavno na društvenim mrežama fotografiju džinovskog vrgnja. Kako kaže Mujić, pečurka je teška čak četiri kilograma.

- Ako neko nađe teži, neka javi ovde - napisao je uz fotografiju Rasim u Fejsbuk grupi "Gljive naših šuma".

Mujić je poručio da je gljivu pronašao 8. novembra ove godine, a težina od četiri kilograma je zaista velika pošto vrganji mogu da dostignu težinu do šest kilograma.

Koliko Rasim Mujić i njegova supruga para mesečno zarade od skupljanja pečurki pročitajte na OVOM linku.

Koja je najveća težina vrgnja?

Najveći primerci vrganja mogu dostići impresivne težine, iako prosečni vrganji obično teže nekoliko stotina grama. Najveći vrganj zabeležen u svetu pronađen je u Italiji i težio je neverovatnih 6 kilograma!

U Srbiji i regionu takođe su zabeleženi primerci teži od 2 kilograma, ali takvi primerci su retkost i obično rastu u specifičnim uslovima, gde imaju dovoljno prostora, hranljivih materija i vlažnosti. Veličina i težina vrganja mogu se značajno razlikovati zavisno od vrste, mesta rasta i vremenskih uslova.

Vrganj (latinski: Boletus edulis) je jedna od najpoznatijih i najcenjenijih vrsta jestivih pečuraka, koja raste u šumama širom Srbije i Balkana. Vrganj raste u simbiozi s korenima drveća, posebno u hrastovim, bukovim, brezovim i borovim šumama, od proleća do kasne jeseni, zavisno od vremenskih uslova.

Gde raste vrganj u Srbiji?

U Srbiji, vrganji se mogu naći u različitim delovima zemlje, a posebno su česti u planinskim oblastima koje obiluju šumama. Evo nekih najpoznatijih lokacija:

• Kopaonik – bogata staništa vrganja nalaze se u šumama bukve i smrče.
• Tara – zbog bogate vegetacije, vrganji su česti u ovom nacionalnom parku.
• Golija – područje sa mnogo bukovih i četinarskih šuma gde se često nalaze vrganji.
• Stara planina – poznata po raznovrsnim šumskim vrstama, idealna je za rast ove pečurke.
• Zlatibor – šume na ovoj planini bogate su vrganjima, posebno u jesen.

Pored planinskih predela, vrganji se mogu pronaći i u nizinskim područjima gde ima mešovitih šuma. Vrganji obično rastu posle kišnih dana, kada je vlažnost zemljišta visoka, jer im takvi uslovi odgovaraju za razvoj.

Vrste vrganja u Srbiji

Vrganj spada u porodicu pečurki Boletaceae, a u Srbiji postoji nekoliko vrsta, kao što su:

• Pravi vrganj (Boletus edulis) – najpoznatiji i najčešće korišćen u ishrani.
• Hrastov vrganj (Boletus aereus) – poznat po tamnijoj boji klobuka.
• Letnji vrganj (Boletus reticulatus) – raste tokom leta, često u hrastovim šumama.
• Beli vrganj (Boletus albidus) – ređa i manje poznata vrsta, ali takođe jestiva.

Prepoznatljivost i karakteristike

Vrganj ima veliki klobuk (može biti od smeđe do tamno braon boje) koji je u početku hemisferičan, ali kasnije postaje ravan. Drška je čvrsta i mesnata, često sa mrežastim šarama, a meso je bele ili blago krem boje i ne menja boju prilikom sečenja. Klobuk može biti prečnika od nekoliko centimetara do više od 20 cm kod starijih primeraka.

Miris vrganja je prijatan, dok je ukus blag i orašast. Zbog svoje gustine i ukusa, vrganji su cenjeni u kulinarstvu, jer su pogodni za sušenje, kuvanje, prženje i pečenje.