Bila sam 22 godine u manastiru, a onda sam zavolela ženu

Monika opisuje u “Gardijanu” kako ju je put odveo do nje i kako je dugogodišnja borba za ravnopravnost homoseksualaca konačno krunisana pobedom, ali donela je i tugu što njena izabranica to nije doživela.

Potekla iz tipične katoličke porodice, Monika je postala Hristova nevesta i odrekla se ovozemaljskih uživanja. Međutim, ubrzo se razočarala i zatražila privremeno odsustvo.

Otputovala je u Južnu Ameriku, a to je bio prvi korak koji ju je najzad odveo do prave ljubavi. Ni danas joj nije jasno zašto je odlučila da se vrati u manastir, ali upravo zbog te odluke srela je Peg.

Monika Hingston se zamonašila 1964. godine. Vrativši se u Australiju, završila je Višu školu za socijalni rad i zaposlila se u zdravstvenom centru NJu Ričmond, u Melburnu, gde su se uglavnom lečili nedavno prispeli migranti i izbeglice.

U to vreme je vodila prepisku s kaluđericom u američkom ogranku humanitarne organizacije “Mercy” (milosrđe) koja je radila u Nikaragvi i pozvala je da se pridruži grupici ljudi koja pomaže siromašnima u zemlji pogođenoj političkim previranjima i nasiljem.

Monika je u to vreme već bila aktivan član organizacije “Amnesty International” i upoznata s teškoćama ljudi širom sveta. Želela je da ode, ali je upravni odbor odbio njen zahtev zbog opasne situacije. Umesto toga, ponudili su joj da ode u Čile.

Osam godina nakon što je prvi put kročila na tlo Latinske Amerike, krenula je u susret ljubavi svog života. Godine 1983. U Santijagu je upoznala Amerikanku, franjevačku kaluđericu, koja je već 17 godina živela i radila u Čileu. Nekoliko meseci kasnije među njima se rodila ljubav.

Monika je posle toga napisala pismo tadašnjem sidnejskom nadbiskupu i rođaku DŽordžu Pelu. Pozvala ga je da je pogleda u oči i kaže joj da je veoma izopačena i da razmisli o tome šta čini ljudima poput nje.

Nije joj odgovorio, pa mu je posle nekoliko bezuspešnih pokušaja da stupi u kontakt s njima uputila otvoreno pismo, koje je naišlo na ogromnu podršku javnosti. Usledila je višegodišnja borba aktivista za ravnopravnost.

- Uvek ću biti zahvalna tim hrabrim borcima. Bila je to duga, iscrpljujuća i ponekad bolna i ponižavajuća borba za ukidanje statusa homoseksualaca kao drugorazrednih građana – piše Monika.

Tih godina otkriveni su i užasi, bol i patnje koji su sveštenici katoličke crkve nanosili milionima dece širom sveta. Izgubili su kredibilitet, naročito u propovedanju morala.

- Nadala sam se da će dobri i pošteni katolički vernici možda jednog dana odlučiti da im nije potrebna sveštenička kasta da bi služili Bogu – kaže ona.

Sedmog decembra 2017. australijski parlament izglasao je zakon o pravu homeksualaca da sklapaju brakove, ali Peg tada, nažalost, više nije bila živa. Umrla je šest godina ranije od posledica raka bešike.

- Plakala sam od radosti zbog svih kojima će pomoći ova ogromna promena u društvu, ali i zbog duboke tuge jer nikada nećemo obaviti svadbeni obred i svima pokazati: “Pogledajte koliko se volimo!" - kaže Monika.