ИМАО ИСТОРИЈСКУ УЛОГУ: Славмо Светог Јевастија српског

Јевстатије И рођен је у Будимљанској жупи, а као младић се замонашио у Зети. За време монаштва, обишао је Свету земљу, а затим се у повратку задржао у Хиландар, где је због подвижништва постао игуман. Након тога је, кажу не својом вољом, изабран за епископа зетског, а после извесног времена и за архиепископа српског, шестог по реду.

На основу доступних историјских података о овом светитељу да се закључити да је био врло способан дипломата који је посредовао у смени на престолу српском, на Сабору у Дежеву 1282. Тада су се краљеви Драгутин (1276-1316) и брат му Милутин (1282-1321) договорили да Србијом убудуће влада млађи брат Милутин.

По предању, пред смрт је узвикнуо: "Ти знаш крај свачијег живота, Боже богова и Господе господа, у руке Твоје предајем дух мој!".

Најпре је био сахрањен у Жичи, у Храму Сапситеља, али су му мошти након чудесних догађања на гробу, пребачене под сводове манастира Пећке патријаршије.

"Раме уз раме" са Ђурђевим Ступовима у епским песмама се спомиње управо црква посвећена Светом Јевстатију, која се налази у Трепчи, на Косову.

Верује се да би на данашњи дан требало избегавати радове, нарочито у пољу, На овај дан никако не би требало да будете љути преки и нервозни, да се упуштате у свађе и расправе.

Што се тиче распрострањености ове славе код Срба, може се рећи да спада у ред ретких.

(Мондо)