ЛЕТЕЛЕ ЧАШЕ! Срећко Шушић направио хаос - затворио кафану

Шушићеви почеци везани су за једно културно-уметничко друштво, али је његова амбиција одувек била да уђе у кафану. Својевремено, Шушић је за лист "Сабор" проговорио о томе како су изгледале његове прве тезге у кафанама. Занимљиво је да је Шушић тек што је први пут ушао у кафану, одмах направио џумбус. Наступ је био толико успешан - да су гости направили лумперајуку и уништили инвентар до те мере, да је газда одлучио да затвори локал. Детаљно о томе можете читати у Шушићевој опширној исповести:

Годинама сам певао у једном КУД-у. Често смо путовали и наступали пред публиком. Певао сам из великог задовољства. Али, осећао сам и желео да радим много више. Једног дана, гостовали смо у Богутовачкој Бањи. Моји другари и ја свратисмо у ресторан "Цвет". Управник се заинтересова за нас и предложио је да једне вечери његове госте забавља наша музичка секција. Одушевио сам се том идејом и једва сам чекао заказани дан.

BloombergAdria.com

Те вечери, коју никада нећу заборавити, нисам имао трему. Имао сам велико искуство, богат репертоар и био сам сигуран у себе. Био сам свестан да кафана није библиотека и да ћу певати пред специфичном публиком, другачијом од оне коју сам до тада сретао. Одувек сам потајно желео да уђем у кафану, да ми она постане радно место. У то време, почетком осамдесетих, то није било нимало лако. Кафане бу биле препуне сјајних певача од којихније било лако доћи на ред. Зато сам био пресрећан што ми се после много година певања указала одлична прилика да се опробам у кафани.

Те вечери, "Цвет", који се ни по чему није разликовао од масе других кафана, био је препун. Сви су били сјајно расположени. А кад запевах, атмосфера поче да се загрева. Поче и бакшиш да пљушти! Видим, дошао сам на право место. После десетак отпеваних песама, настао је хаос. Срча до колена! Нико није гледао шта баца и шта разбија, нико се није питао колико ће то да кошта. Људи су у кафане долазили препуних џепова! Није се штедело! Ако је човеку задовољство да полупа и сто чаша, баш га брига да ли то кошта десет, сто или хиљаду марака. Све је могао да плати! Видео сам да конобари и остали задовољно трљају руке. Јело се, пило и лумповало до изнемоглости. Наравно, велика заслуга за фантастичан штимунг припадала је мени.

BloombergAdria.com

Добро се те ноћи сви уморисмо. Музичари, конобари, кувари, гости, па и ја. Колико год сам једва чекао да почнем да певам те вечери, толико сам жељно чекао и фајронт. Надао сам се да ће ме после такве лумперајке задржати да и даље ту наступам. Али, преварио сам се у процени. Пред јутро, схватили смо моји другари и ја да смо остали без посла. Јер, сав кафански инвентар је био уништен! Чак ни огромна зарада која је остварена те ноћи није могла да покрије штету па је управник закључио да ће морати да затвори ресторан! Добих договорени хонорар, али остах без посла...

Уледила је дуга година паузе. Уместо да после прве тезге почну да ми "цветају руже", све стаде. И даље сам маштао о кафани. После тог "ватреног крштења", моја жеља да постанем кафански певач бивала је све већа. Наставак је уследио сасвим случајно... Једне вечери седео сам у ваљевском хотелу "Турист". Кад, угледах огромног човека, грдосију. Приђе столу за којим сам седео. Био је то Војислав Јанићијевић зани Јанез, чувени краљевачки боксер, власник једног локала. Одмах ме упита да ли сам слободан. Зависи, бејах опрезан.

- Да ми помогнете! Вечерас ми није дошао певач, а кафана је пуна. Дођите, запевајте, можда можемо да направимо посао...

Нисам чекао да ми то двапут каже. Пођох са њим. Већ је било касно. Његова кафана - крцата. Храбро сам запевао, а публика ме је дивно прихватила. Оркестар је био сјајан и одмах смо се одлично уклопили. Није било срче, нити лумповања. Видех, може се направити добар штимунг и без тога. Јанез је био толико задовољан да ми понуди да дођем и следеће вечери... Зарадио сам, сећам се, педесет хиљада тадашњих динара. Враћао сам се кући препуних џепова. Остадох у Јанезовој кафани годину дана. А са оркестром који сам ту упознао, радио сам годинама. Од тада почеше да се ређају тезге...

* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај чланак је изашао у "Сабору" 4. августа 1997. године. *

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".