Палата Албанија: Историја једног имена

У самом срцу Београда на углу Коларчеве и Кнез Михајлове улице налази се први облакодер на Балкану - чувена Палата Албанија. Изграђена је 1938. године и њени почеци проткани су неверицом, а многи не знају ни одакле јој име.

Подигнута је на месту некадашње жуте куће од дрвета, познатије као "Кафана код Албаније". Она је представљала седиште боемског живота престонице, а контраверзе око њеног имена никада нису решене.

Неки кажу да је име добила у знак захвалности према Албанији која је у Првом светском рату допустила нашој војсци да се повуче преко њене територије.

"Код Албанеза Скендербега"

Други, опет, спомињу извесног угоститеља Михајла Костића који је рачуне у оближњој кафани "Албанез" потписивао "код Албанеза Скендербега". Он је 1896. године прешао да ради у кафану "Албанија", али се не зна да ли је затекао то име по доласку или је хтео да на стари углед привуче муштерије.

Кафана "Албанија", се састојала од подрума, приземља и једног спрата. Средином тридесетих година 20. века, приликом инспекцијског прегледа, остао је записан извештај у коме је изражен општи утисак о њеном запуштеном стању, као и закључак да се она поправком неће моћи довести у ред.

Љигава маса од блата, органских материја и разних течности прекривале су под кафане. И поред лошег стања у коме се кафана налазила, она је представљала омиљено место старих Београђана, већина је свраћала због друштва, па им није сметао њен лош спољашњи, а ни унутрашњи излед. Један од честих гостију тада, био је и Бранислав Нушић, који је, уверен да ће кафана заувек остати на свом месту, једном приликом записао:

"Почев од теразијског чвора, десном улицом која спаја Теразије и Позоришни трг (Коларчева улица), настаје низ кафана, од којих су многе већ раније изумрле. Једино, на врху те улице, постоји и данас, као траг старога Београда, и постојаће, како изгледа вековима, кафана 'Албанија', ругло Београда, али елдорадо свих закупаца те кафане. Не постоји кафана са мање режије, а више промета; нити постоји кафана коју посећује тако разнолика и тако мешовита публика".

Ремек дело свог доба има 13 надземних и четири подземна спрата, високо је 53 метра, укупне површине 8.000 м². У тренутку када је изграђена била је највиша зграда на Балкану у међуратном добу.

У Титовом периоду умела је да послужи и као идеално место за билборд.

Коначно, Палата је 1983. године проглашена је за културно добро од великог значаја.

У Палати Албанија данас је смештена Агенција за осигурање депозита.

У скорије време зграда је добила још једну намену. Када су се 2015. и 2016. године догодили терористички напади у Француској и Белгији, палата је била место на којем је Београд исказао саучешће са настрадалима паљењем светла у бојама застава ожалошћених држава.

(Србија данас)