БАКА СЕ ПРЕВРЋЕ У ГРОБУ Код Аушвица живи само једна Јеврејка

Њена бака је преживела боравак у најзлогласнијем нацистичком концентрационом логору Аушвиц, а Хила (34) верује да би се „окренула“ у гробу да је знала где јој живи унука.

- Да је жива, била би веома љута што ја живим овде - рекла је истраживачица Холокауста, која се пре годину дана преселила у Освјенћим са супругом Пољаком. 

Скоро сви чланови породице њене баке су у Аушвицу огуљени гасом чим су стигли теретним возом из Мађарске. Вајз-Гут је француској агенцији АФП рекла да је скоро сви израелски студенти који дођу да одају почаст на месту погибије свог народа питају „како она може тамо да живи“. 

- Аушвиц је изграђен пре 80 година, али Освјенћим је старији од 800 година. Данас је Освјенћим добро место за живот - рекла је она агенцији Франс прес у интервјуу у кафићу на само два километра од злогласног логорa. 

Његово име су нацисти германизовали у Аушвиц током Другог светског рата када су окупирали Пољску. Пре Другог светског рата Јевреји су чинили преко 60 одсто становништва града. Данас је Хила Вајз-Гут једина Јеврејка која живи у Освјенћиму.

Јануш Хвирут, градоначелник тог града, који је у понедељак био домаћин обележавања 80. годишњице ослобођења логора, сматра да су Освјенћим и Аушвиц „два одвојена света”. Он сматра да су Немци ту саградили концентрациони логор „само за транспортну логистику“. 

- Могли су то да ураде било где у Европи: у Француској, Белгији или Италији. Ми, град и његови становници, смо тако постали чувари тог трагичног сећања које пажљиво чувамо - рекао је он и додао да град има право да се "нормално развија као сваки европски град". 

Витолд Урбански, 44-годишњак рођен у Освјенћиму, рекао је да град тек сада излази из сенке Аушвица. Доскора се о њему говорило само у контексту логора и „сви путокази су показивали само у том правцу“.

- Данас се град развија, а економска и социјална ситуација његових становника се поправља - рекао је он за Франс прес и додао да су његови суграђани мање „оптерећени историјом“ него старије генерације. 

Урбански је приметио да се музеј Аушвиц, који запошљава око 850 људи, у граду доживљава као „само још једно радно место“. Прозори градоначелника Бжежинке, суседног села које су нацисти звали Биркенау, гледају на логор познат као Аушвиц II.

Бодљикава жица је прекривена слојем свежег снега. Андржеј Ришка је изградио кућу 1970-их и рекао је да никада није размишљао о селидби.

- Тада се градило где год је било могуће - објашњава он. Ту је градоначелник Бжежинке подигао троје деце, која и данас недељом долазе код њега на ручак. Само посетиоце понекад изненади суморно окружење на које је он навикао. 

- Најважније је да се сећамо шта се овде десило, да одамо почаст погинулима и да то сећање преносимо са генерације на генерацију да се оваква трагедија више никада не понови - рекао је он. 

Ришка сваке године учествује у низу комеморација за жртве нацистичког концентрационог логора. Али каже да је то данас добро место за живот.

- Мирно је и имамо сву неопходну инфраструктуру - рекао је он. 

За Хилу Вајз-Гут, пресељење у Освјенћим је „посвета“ и победа живота над смрћу.

- Нацисти су покушали да убију моју породицу, да убију мој народ, и то не само Јевреје, све врсте људи. Али нису успели. За мене је успех што живим овде - рекао је 34-годишња жена. 

- Морам да признам да сам и раније била сумњичава, али сада мислим да овде могу да заснујем породицу. Ово је јако добро место за стварање нове генерације и едукацију о толеранцији и антидискриминација - закључила је она. 

Подсетимо, у концентрациони логор Аушвиц укупно је депортовано 1,3 милиона људи из разних делова Европе. Од тог броја, овде их је побијено 1,1 милион, од тога милион Јевреја. Већина жртава је убијена одмах по приспећу у логор у гасним коморама Аушвица II у којима је коришћен гас циклон Б. Остали су умрли од систематског изгладњивања, принудног рада, неконтролисаних епидемија, у егзекуцијама стрељањем и у медицинским експериментима. Међу страдалима је и 21.000 Рома који су убијени у јулу 1944, и око 74.000 Пољака.