Тајне Љотићевог покрета: Човек који је стао уз Хитлера

Случај је удесио да Владимир Љотић, Димитријев отац, дакле отац једног од најзагриженијих антикомуниста на овим просторима, буде пријатељ Светозара Марковића и први преводилац Манифеста Комунистичке партије на српски.

Сломио штрајк за једно преподне

Димитрије Љотић ниже разреде гимназије завршио је у Солуну, где му је отац био конзул. У раној младости био је врло религиозан - заносио се мишљу да напусти Правни факултет и оде у манастир. Постао је вегетаријанац и апстинент и пропагирао мирољубивост. Био је решен да на регрутацији пред Балкански рат одбије да положи заклетву и прими оружје, али његово годиште није било мобилисано. Учествовао је, с пушком, у Првом светском рату, прешао преко Албаније и борио се за ослобођење земље. Доцније је писао да је „у рату открио механизам како настаје ауторитет међу људима“ и да је од „трпца“ постао „борац“. Војска и рат, писао је, „научили су ме истини да љубав често захтева од човека да буде непопустљив, па чак и немилосрдан према другима“. Врло брзо ово ће применити у пракси. Као поручник, упућен је 1919. на границу новостворене Краљевине СХС да буде шеф железничке станице у Бакру, између Ријеке и Задра. Комунисти су организовали штрајк железничара, али га је Димитрије Љотић на свом делу пруге сломио за једно преподне - похапсио је све раднике и отпремио их у Загреб.

BloombergAdria.com

У извештајима претпостављеној команди „о ситуацији“ он ће бележити да су у прво време мештани Хрвати били више за Југославију од српских војника, али да ствар брзо окренула, и за то оптужио „Јевреје који су, искористивши глад која је била присутна у првим данима постојања нове државе, зеленашењем почели да се богате“. Антисемитизам остаће константа у његовим уверењима до краја живота.

Министар правде

И многи други челници Збора имали су изражено антисемитске ставове. Тако је, на пример, генерални секретар Милорад Мојић превео „Протоколе сионских мудраца“ на српски језик и у брошури штампаној у окупираном Београду 1941. написао да се „јеврејство мора брзо и енергично ликвидирати јер, у противном случају, неминовна је пропаст хришћанске цивилизације и хришћанског света“.

BloombergAdria.com

Димитрије Љотић се у Бакру оженио Хрватицом и коначно мануо снова о посвећивању религији. По демобилизацији 1920. вратио се у Смедерево, где је отворио адвокатску канцеларију. Приступио је владајућој Народној радикалној странци, али је пропао на изборима.

Димитрије Љотић 1931. улази у владу Петра Живковића као министар правде, али у њој не саставља ни пет месеци - поднео је оставку кад краљ није прихватио његов предлог коренитог преуређења државе. Основна Љотићева идеја била је да народ бира своје представнике међу кандидатима које предлажу комисије састављене од чланова професионалних, сталешких, културних и хуманитарних организација.

Годину дана после убиства Александра Карађорђевића у Марсељу 1935. године, Димитрије Љотић формира ЗБОР - Здружену борбену организацију рада.

Премлаћивали противнике 

Деловање Збора темељи се на уверењу да се ред у држави може завести јаком централном влашћу, оличеном у династији, и снажним народним покретом као што је Збор. Циљ му је да пропагандом наметне своје учење, да кроз организацију створи нову политичку елиту, а да својом партијском војском физички уништи противнике, пре свега комунисте.

BloombergAdria.com

Питање да ли је на идеологију Љотићевог Збора више утицао Мусолини или Шарл Морас, оснивач фашистичког покрета у Француској, академско је. Збораши су изгледали као фашисти, говорили су као фашисти и премлаћивали противнике као фашисти - дакле били су фашисти.

У извештају са једног Љотићевог скупа у Краљеву 1936. године Политика је известила да су говорници непрекидно ометани узвицима „доле Љотић“ и „доле фашизам“. Зато је заказан нови митинг, али је овог пута доведено око 200 присталица које су биле „снабдевене кратким дреновим палицама“, а многи од њих поздрављали су Љотића дизањем руке увис „у знак фашистичког поздрава“.

BloombergAdria.com

Ко су били Љотицевци?

Октобра 1941. године Димитрије Љотић, вођа фашистичког покрета „Збор“, формирао је партијску војску – Српску добровољачку команду, јачине око 2.000 добровољаца, која је крајем 1942., преименована у Српски добровољачки корпус (СДК) који је средином 1943, достигао број од око 9.000 добровољаца добро наоружаних. Припадници корпуса су били убеђени фашисти, у народу познати као Љотићевци по свом идеологу Димитрију Љотићу. Командант Српског добровољачког корпуса био је пуковник Коста Мушицки.

Љотићевци су имали стравичну идеологију – борба против слободних зидара, Јевреја, комуниста, западњачког капитализма и везаност Србије за Немачку.

BloombergAdria.com

Димитрије Љотић и његов корпус су били злогласни по злочинима над становништвом, посебно Јеврејима и Ромима, партизанским устаницима и припадницима покрета отпора.

Димитрије Љотић није током рата у квислиншкој власти имао никакву формалну функцију, али су немачке архиве препуне доказа да је тесно сарађивао са окупаторским властима и да је имао велики утицај на Недића.

Иако је током рата било неколико покушаја да се „љотићевци“ и четници измире, мало је акција које су заједно извели. И једни и други хтели су да буду једини који ће „дочекати краља“... и само за себе задржати ратни плен.

Судбина

Сам Димитрије Љотић избегао је стрељање. Одазивајући се на телеграм Момчила Ђујића да патријарх Гаврило и епископ Николај желе да се састану с њим и договоре о даљој борби, сео је у аутомобил којим је управљао војник с диоптријом од минус 11. Возач у мраку није приметио да је други део моста на који је је наишао срушен. Од петорице у ауту, само је Димитрије Љотић смртно страдао.