Извор:Фото: АТА имагес
"ДРУГИ СУ ТО ГЛЕДАЛИ КОМПЛЕКСАШКИ": Певач радио као таксиста
03.02.2025.
12:19
ПЕВАЧ Душан Куртић је на певачку сцену стао када се пријавио на музичко такмичење "Први глас Србије" када је имао седамнаест година.
Током прошле године публика је имала прилику да га упозна на такмичењу "Избор за Песму Евровизије"
Душан је детињство провео у Немачкој, а када се вратио у Србију било му је тешко да се прилагоди, те је био и перио када је тешко живео:
- Тамо сам живео до своје девете године, ишао сам у школу, а кад смо дошли у Србију све ми је било чудно и другачије. У школи ми је учење ћирилице било тешко, нисам имао благе везе, ја сам генерације ’93, а ставили су ме у школу са генерацијом ’94 јер ми један разред нису признали. Али то је испало добро, да бих научио ћирилицу-отворио је душу и додао:
-Мајка је била домаћица, а отац је радио као обезбеђење, брат Иван је такође радио као обезбеђење са оцем, почео је са 18 година.
Душан је био добар ђак, али није успео да упише школу коју жели:
-Није, моја жеља је била да се бавим кулинарством, али нисам имао довољно бодова. После две недеље сам добио могућност да се пребацим, али сам се већ уклопио у друштво и нисам отишао.
Током средње школе појавио се у "Првом гласу Србије"…
- Видео сам рекламу на ТВ-у и послао сам преко мејла пријаву. Током такмичења сам постао познат. Мој први доживљај са фановима је тај кад сам испао из финала, вратио сам се у Ниш и чекао сам аутобус за школу, било је хладно време, јутро. Једна жена прилази и гледа ме, пита јесам ли ја Душан Куртић и тражи ми аутограм да да њеној деци. После су се сви сликали са мном у школи и давао сам аутограме… Преко ноћи је кликнуло све.
Куртић се није стидео да ради као таксиса, а у једној емисији је открио колико је зарађивао:
- Можда је било 70 до 80 хиљада динара. То је као неки торнадо који те узме. Тешко ко се снађе у том послу. Не знам како су певачи гледали на мене тада зато што радим као таксиста, нити ме је занимало. Ја сам се борио за своју егзистенцију, да помогнем својој породици и свим људима око мене. Други су то гледали комплексашки, они нису то, они седе у кафићу, пију еспресо, прекрсте ноге и тако даље. Волим и ја то, али треба да се водимо приоритетима, што бих ја сад то радио, а кућа ми трпи? Људи немају довољно самопоуздања, па се питају шта ће комшија да мисли? Кога то брига, ако ти спаваш мирно? Мир нема цену- био је искрен он.
(Нова)