ШРЕДЕР О БОМБАРДОВАЊУ '99: "Емотивна одлука, али смо морали"

Када је средином јануара Шредер одбио да учествује у раду истражног одбора скупштине Шверина, главног града немачке савезне државе Мекленбург-Западна Померанија, о изградњи контроверзног гасовода Северни ток 2 у Балтичком мору, појавиле су се спекулације о његовом здравственом стању, преноси дневник Билд.

- Бивши канцелар пати од потешкоћа у концентрацији и памћењу, као и од поремећаја спавања. Ни тренутно ни у догледној будућности он није у стању да се носи са дужим физичким и психичким стресом, посебно не јавним радом као члан истражног одбора скупштине Шверина - изјавио је Шредеров адвокат у име породице и замолио јавност да поштује приватност пацијента.

Шредеров лекар потврдио је да 80-годишњи политичар пати од "типичног синдрома премора са знацима дубоке исцрпљености и озбиљног недостатка енергије".

Шредер који ће у априлу ове године напунити 81 годину, био је на челу немачке владе од 1998. до 2005. Шредер је био први човек немачке политичке сцене у време бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. За одлуку о бомбардовању 1999. године Немачка је за Вашингтон и НАТО била кључна земља, писао је РТС.

BloombergAdria.com

Без Немачке, операција "Allied Force" била би англосаксонска хировитост; са Француском, она би била куриозитет, али тек са Берлином она постаје општа европска ствар.

Ипак, делује да се бивши немачки канцелар "покајао" за овај потез НАТО пакта. Он је током 2014. године признао да је напад НАТО-а на Србију 1999. године био кршење међународног права. 

- Оно што се догађа на Криму је кршење међународног права - рекао је Шредер пре 11 година, не желећи притом да критикује руског председника Владимира Путина, јављао је тада РТС.

Шредер је, међутим, рекао да је он као немачки канцелар у југословенском конфликту кршио међународно право.

- Тамо смо ми послали авионе... на Србију и заједно са НАТО снагама бомбардовали једну суверену државу, а да притом није постојала одлука Савета безбедности УН... - рекао је Шредер и нагласио да је он зато опрезан са "подизањем кажипрста" и да се у оба случаја формално ради о повреди Повеље УН.

BloombergAdria.com

Председник Србије Александар Вучић и некадашњи немачки канцелар разговарали су о геополитици у оквиру симпозијума заједнице "World Minds" у Београду крајем маја 2019. године. Разговор Вучића и Шредера модерирао је Марк Валдер, извршни директор компаније "Ringier AG".

Тада је прво питање Валдер поставио Шредеру: Двадесет година је од НАТО бомбардовања, шта вас је навело на ову акцију против Србије?

- Прва је била одлука поводом Ирака, морали смо да одлучимо да ли учествовати или не. Друга тешка одлука била је да ли да прихватимо интервенцију у Авганистану. Заједно са НАТО партнерима смо морали да одлучимо о нападу на Србију. То је била веома емотивна одлука, али морали смо да одлучимо да учествујемо у бомбардовању након разматрања целе ситуације на Косову - рекао је Шредер, писао је Блиц.

BloombergAdria.com

Валдер је потом питао Вучића каква су његова сећања на овај период.

- Било би лако да критикујем Шредера и да кажем да је то била лоша одлука. Много цивила је погинуло, као и војске и полиције, недужних људи. Морамо да опростимо, не можемо да заборавимо, али морамо да наставимо. Морамо да креирамо економски успешну земљу. Желимо сви да видимо напредак, а ви Марк, знате бројке, показује да економски одлично напредујемо. Остаје питање Косова којим ћемо се бавити ускоро - рекао је председник Србије.

Подсетимо, Шредер је својевремено и у интервјуу за НИН означио да је признавање независности Косова било велика грешка која „не може да се упореди са интервенцијом НАТО-а 1999. године против Југославије”.

BloombergAdria.com

Само 19 дана после парламентарних избора (27. септембра 1998) којим је образован 14. немачки Бундестаг, а странка Герхарда Шредера (СПД) стекла већину потребну за ступање на власт, немачки парламент је претежно гласовима Шредерове странке изгласао 16. октобра 1998. одлуку да Немачка учествује у „могућној”, у ствари већ прецизно припремљеној НАТО војној акцији против Југославије. За ту одлуку у Бундестагу као водећи ауторитет гласао је канцелар Шредер чак 11 дана пре него што је уопште званично постао канцелар (27. октобра 1998). Том одлуком већ је било конкретно одређено да се 14 немачких торнадо бомбардерских авиона и 500 војника одмах ставе у приправност за војну акцију против Југославије (147 дана пре стварног почетка тог НАТО напада). Између 19 НАТО држава учесница у тим ратним операцијама вишеструко и најактивније је учествовала Немачка са канцеларом Шредером на челу. 

Подсетимо, НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије била је завршна фаза рата на Косову и Метохији, која је трајала од 24. марта до 10. јуна 1999. То је било друго важније војно уплитање НАТО после бомбардовања Републике Српске у операцији Намерна сила 1995. и највећи војни сукоб на простору Србије и Црне Горе од времена Другог светског рата.

Државе чланице НАТО пробале су да добију одобрење од Савета безбедности Уједињених нација за војну интервенцију, али су се тиме успротивиле Кина и Русија, које су наговестиле да ће ставити вето на такву меру. Као резултат тога НАТО је започео акцију без одобрења УН, а као разлог је навео да је у питању хуманитарна интервенција. Повеља УН забрањује употребу силе осим у случају одлуке Савета безбедности или самоодбране од напада у складу са Главом VII при чему ни један ни други услов нису били испуњени у овом случају. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање југословенске делегације да потпише споразум из Рамбујеа.

НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у СР Југославији да би се касније ваздушни удари проширили и на привредне и цивилне објекте.

У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од тридесет до сто милијарди америчких долара. Коначан број изгубљених живота званично није усаглашен. Незванично се процењује да је погинуло између 1200 и 4000 цивила и да је рањено више од 12.000 лица.

Током рата са Косова и Метохије је избегло неколико стотина хиљада Албанаца.

Напади су прекинути 10. јуна после потписивања војно-техничког споразума у Куманову о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Истог дана у Савету безбедности је усвојена Резолуција 1244 по којој СР Југославија (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом с тим да покрајина постаје међународни протекторат под управом УНМИК-а и КФОР-а.

Са војском и полицијом у централну Србију је избегло више од 200.000 косметских Срба и другог неалбанског становништва. Рачунајући овај и протекле ратове током распада Југославије, Србија је постала земља са највећим бројем избеглица и интерно расељених лица у Европи.