"НИЈЕ ХТЕЛА ПЕТО ДЕТЕ" Животна борба жене Дејана Томашевића
30.12.2021.
07:42
ВИШЕ од две деценије траје романтична прича кошаркаша Дејана Томашевића коју није пољуљало ни сазнање да његова супруга болује од неизлечиве болести.
Њих двоје имају троје заједничке деце, а са њима је и Јеленин син из претходног брака.
Емотивна прича кошаркаша Дејана Томашевић и супруге Јелене почела је пре две деценије. Како често уме да исприча, када је угледао Јелену, спортисти је одмах било јасно да је његова изабраница она права и да жели са њом да проведе остатак живота.
Венчали су се 24. маја 1998. године без медијске помпе. Живели су у земљама где је Дејана водила кошарка, а последњих десет година уживају у Србији, где је, како кажу, и најлепше славити велике празнике, уз породицу и пријатеље. Пар не оспорава да је било и мање лепих тренутака, током проведених година, али истичу да су им успеси били још лепши, јер су их заједно делили. Са троје деце, Мањом, Миом и Матијом, као и Јелениним сином из претходног брака Маринком, прошли су кроз разне изазове које им је живот приредио. Огромна љубав, истрајност и поштовање су им помогли да превазиђу потешкоће на које данас гледају као на вредне лекције.
Љубавни пар се током година заједничког живота нашао и пред новим изазовом, новом животном етапом, у којој је главни актер била Јелена. Уз огромну подршку мужа, али и остатка породице, Јелена је успела да преброди озбиљне здравствене проблеме. Знање из области природне медицине помогло јој је да реши здравствене проблеме, али и упише факултет и постане доктор наука природних наука.
Све се одиграло врло брзо. Осмех са њеног лица нестао је убрзо након рођења сина Матије, када јој је установљена аутоимуна болест познатија под називом лупус.
- После четвртог порођаја почела сам да се осећам чудно, губила сам снагу и стално сам била уморна. У једном тренутку имала сам више од 20 килограма вишка иако сам трошила много више енергије него што сам уносила калорија - својевремено је изјавила Јелена.
Први симптоми били су болови. Болеле су је обе руке и зглобови на нози, а онда су болови постајали све гори и гори. У Шпанији су јој дијагностификовали болест, а у Атини је добила потврду да болује од лупуса. Дејан је, као и читава породица, био уз њу све време. Њихову љубав болест је само учврстила и борба да све буде како треба.
Васпитање деце им је примарно, иако се њима много више бавила Јелена док се Дејан професионално бавио спортом.
- Није било лако одгајати децу и бринути о свему док је Дејан активно играо. Сада је другачија ситуација. Имам пуну подршку Дејана и деце, која су сада самостална и доста тога могу сами да ураде. Дејан није био ту кад сам се порађала са другим дететом, нашим првим заједничким. То је било за време бомбардовања и било ми је много тешко тада. Међутим, он је нашао чудотворне путеве и дошао, па је ујутру био поред мог кревета кад сам се пробудила. У тешким мометима за мене је био ту, није ме остављао саму. Када сам рађала двоје најмлађе деце, Дејан је био на порођају и држао ме за руку - задовољно је Јелена рекла једном приликом.
Дејан никада није крио своју љубав према Јелени што нам доказују и приче његових саиграча да је Томашевић толико био заљубљен да када оде да игра у страну земљу, држи мобилни телефон на грудима и стрпљиво чека када ће његова супруга да га позове.
- Није то баш било тако, то су мене моји другари из репрезентације завитлавали, говорили су да сам први папучић репрезентације. Ту нема ничег лошег, неизмерно волим Јелену и сигуран сам да она још више воли мене. Да сам заиста срећан, јесам и хвала јој за све лепе тренутке. Хвала јој што ме трпи. Начин живота који воде спортисти није лак, не можемо да бирамо земљу и град где желимо да идемо. У тим неким тренуцима ја одлазим са екипом, а она остаје сама у неком непознатом граду где не познаје језик. Сећам се, одлазак у Виторију, ми до самог порођаја нисмо имали доктора. То су све били стресни тренуци, срећа па смо имали могућности и срећу где желимо да живимо, у које школе желимо да упишемо децу. Има ту тешких тренутака које треба истрпети - каже бивши генерални секретар Кошаркашког савеза Србије за домаће медије.
Дејан желео и пето дете
Кошаркаш је са лепшом половином желео пето дете, али Јелена није била истог размишљања.
- Веома сам желео да имамо петоро деце и тиме заокружимо лепу породичну причу. Нажалост, док сам ја тражио Јелена није хтела, а сада сам се и ја предао.
(Хелоу/Блиц)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".