"Дана стажа немам у радној књижици, нити дана боловања!"

- На пример Секула, моје колеге из бранше које не избијају из Кинотеке, они су се гнушали тих филмова јер су сматрали да је то повлађивање најнижем укусу, много си велики естета и уметник уколико оспораваш, пљујеш - додаје он у Јутјуб подкасту Бизнис приче који се бави пословним али и приватним животописима наших најуспешнијих бизнисмена од којих су неки именом и ликом и те како познати читавој Србији, а за неке домаћа јавност није ни чула иако су на свом пољу рада познати и препознати у читавом свету захваљујући чему су постали милионери по глобалним мерилима.

Радоша јавност и публика добро познају - и њега и његова остварења, али за много интригантних детаља као и то с чиме се све борио током своје каријере досад нису знали.

- Године 1996, ја сам добио позив са високог места да се инволвирам у политички живот, да постанем члан дирекције Југословенске левице (Мира Марковић) у оснивању - ја сам то одбио... То је било страшно време и чим сам рекао хвала не, преко мог имена је била путача свуда. Ко год је поменуо Радоша, постојала је директива да тај човек више не постоји. Од 1996. до 2006. ја нисам снимио ниједан кадар, присећа се прошлости и каже: Оно што народ прихвати, оно иза чега стане народ, то је највећа гаранција да то вреди, између осталог то и траје...

BloombergAdria.com

Овако је размишљао после Академије...

- Да ли ћу да кренем у театар и кад дође крај месеца да добијем нешто од чега не могу ни да платим кирију, или ћу да опљунем дланове и као прави Србин и српски сељак... ја сам се определио за ово друго, вели Радош поводом 50 година дуге каријере за коју му се чини да су толике године прошле у трену. 

Каже да никада није имао осећање жаљења за прошлим - ех, кад бих се вратио 20-30 година уназад, како бих ја. Увек је, вели, био усмерен на садашњост и према будућности, такав му је карактер.  

О детињству

- Ја сам сељачко дете, ми нисмо имали играчке, нисам имао чиме да се играм па смо морали да измишљамо... Захвалан сам Богу што ме сачувао, захвалан сам својој породици, мојим родитељима... Као сељачко дете из веома сиромашне породице, ја сам сањао да ми отац купи хармонику. И ја сам тако уместо хармонике, ставио шерпу на груди и тако свирао а увек сам кубурио с математиком, о хемији да и не говорим. Из своје Медвеђе отишао сам у Средњу музичку у Нишу и добио звање учитељ музичке теорије. Нисам имао амбицију да будем филмски глумац, сањао сам да будем диригент, био сам фасциниран тиме, али ево није ми се остварила жеља ни да играм диригента, глумио сам партизане, романтичне хероје...

- Једног дана... Кад сам из свог подстанарског стана у Нишу ишао у музичку школу, ја сам увек пролазио поред Народног позоришта, у једном тренутку нешто ме привукло и видим пише - аудиција, траже се млади глумци... На њу нисам отишао али сам први пут осетио једну врсту узбуђења која је определила мој живот. А музика је саставни део мог живота. У Београд сам дошао онако, с неба па у ребра, нисам имао ни далеког рођака супу код њега да поједем недељом. Дошао сам Балканском и питао где је та академија за глумце, предао сам документа за музичку академију и ону за глуму, позориште и филм. Био сам у групи 13 примљених а да ме тада нису примили, никад се не бих вратио, уписао бих музичку и данас бих био диригент, каже уз смех.

О свом бизнису

Контраст студиос није моја компанија, ја нисам ништа у Контраст студиосу. Основали су га Јелена Бајић, моја ћерка, Недељко Бајић, мој син, и Пеђа Јочић, данас мој зет, а у моменту оснивања само су сарађивали моја Јелена и он, а после су се, хвала Богу, спојили у браку. Ја сам у Контраст унео свој креативни део..., рекао је Радош додавши да су му деца завршила студије у Енглеској али да су "ретки Српчићи који су се после тога вратили у Србију са великим знањем и озбиљним школама". У Енглеској су провели по 5 година свог живота као млади људи у тој једној англосаксонској стерилној атмосфери и онда се десио планетарни успех са "Село гори..."  

А кад је реч о бизнису, један сам од првих уметника у Србији који је кренуо да се самостачлно бави својом професијом, ја сам већ пар година у пензији а дана стажа немам у својој радној књижици убележено да сам био у некој институцији, као што немам ни дана боловања! Ја сам свој радни век провео у статусу слободног уметника, значи ако си урадио, имаћеш шта да једеш...

BloombergAdria.com

"Од извора два путића"

Радош подсећа да је одмах по завршетку студија добио позив да постане члан ЈДП, каква је то част, вели била, али и да игра у филму Бештије Живка Николића. Ту се нашао на раскрсници - од извора два путића, како пева наша Лепа, јер се рано и веома млад оженио и у том тренутку је већ имао сина Недељка. Ту се размишљао или ће да опљуне дланове као прави спрски сељак или да као члан театра на крају месеца добије нешто чиме ни кирију не може да плати...

О супрузи Милени

- Ту сам имао велику подршку супруге Милене, која је једна изузетна личност, велика жена, дивна мајка, супруга и која је макар колико и ја заслужна за 50 година успешне каријере Радоша Бајића, ослонац...Нисмо ми људи који зарад маркетинга гурају ту своју дечицу пред камере иако децу не кријемо. Радош има две унуке и два унука.

BloombergAdria.com

Зашто је руска мафија желела да ликвидира Радоша?

- Уопште нисам ишао у Русију да бих био у Русији,  ишао сам јер сам се бавио у том периоду од 10 година, кад нисам снимао, неким другим пословима да би моја породица преживела... Бавио сам се и спољном трговином и имао великог успеха и у томе као један од највећих увозника вештачких ђубрива у Србији а онда сам налетео на мину, а тада нисам знао да је извоз свих стратешких роба из Русије - гвожђе, цемент, кокс, вештачка ђубрива, угаљ... да то све контролише руска мафија у сарадњи са ФСБ, њиховом службом безбедности. Тада је био и преварен а огромна средства која су уплаћена као аванс да роба стигне у Србију, испарила су, а ни роба није дошла. Онда сам у агонији, отишао у Русију и тамо питали ко је тај Радош и амнестирали ми живот а никад са тим криминогеним миљеом нисам имао посла.

Како сам постигао највећу гледаност у историји телевизије

Наравно, његов највећи успех у каријери, не само глумачки и редитељски, него и у смислу бизнис пројекта јесте "Село гори, а баба се чешља", серији која му се у глави кувала низ година пре него што је снимање почело 2006, а припрема за снимање трајала је 2-3 године. Снимана је с прекидима до 2016, 10 година јер се снимало у циклусима, написати, припремити... Снимљена је 101 епизода, а данас кад отворите друштвене мреже "Село гори" убија са свих страна, клипови..., а сад је и цела на Јутјубу, репризирана је десетак пута,а  многи глумци су у њој лансирани. Кад је реч о сину Драгану, Ненад је изузетно талентован, та улога је снажна и обележила га је али му је донела више користи него штете...