Извор:Фото: АТА имагес
АНА НИКОЛИЋ: Жао ми је што мој брак није успео
31.12.2021.
14:22
ПОПУЛАРНА певачица Ана Николић на нашој музичкој сцени траје већ 20 година. Њен живот одувек је био занимљив јавности и често је пунила новинске ступце. Међутим, она се није освртала на трачеве који су је пратили током каријере
Ана је открила какав мушкарац може да освоји њено срце, због чега се каје и за чим жали. Она је проговорила и о њеном браку са репером Стефаном Ђурићем Растом, као и о ћерки Тари.
Година за нама је свима била тешка. Шта је тебе посебно погодило и натерало да размислиш о овој која долази?
- Ово време зовем „Време смрти“, по књизи Добрице Ћосића. Нисам песимиста, али не видим неку светлу будућност у скорије време. Година која је прошла за мене је била језива. Однела је много великих људи и уметника.
BloombergAdria.com
Нервира ли те чињеница да си главна тема у српској јавности какав год потез да повучеш?
- Наравно да ме нервира! Већ 20 година живим под лупом и сваки мој потез се анализира, препричава и често се од комарца направи слон. Слика која је о мени створена у јавности је потпуно погрешна, истина је много занимљивија.
Постоји ли нешто због чега се кајеш?
- Не кајем се ни због чега! И свако срање које сам направила, када бих могла да размислим поново, направила бих дупло горе. Не пристајем на компромисе, код мене је све или црно или бело. Нема средине. Ако нисам срећна, ако се не осећам комфорно, ја идем даље без обзира на последице.
BloombergAdria.com
Кајеш ли се можда што ниси остала у браку?
- Жао ми је што мој брак није успео, ја сам стара школа, верујем у институцију брака. Притом сам и романтик, емотивац и заиста сам замишљала и желела да то заувек траје. Мислим да сам то урадила у најбољем тренутку: када је Тара још била беба. Желела сам да она што мање то осети и да јој живот на две адресе, како нажалост живи, буде нормалност. Од првог дана њен пас Симба иде с њом и враћа се са њом да би се што мање измештала из своје зоне комфора. Сигурна сам да ово оставља трагове и ожиљке на њеној души, али мислим да су сада мањи, да би били много дубљи ожиљци да смо се развели касније.
Има ли мушкарца који може да освоји Ану Николић? И какав он треба да буде?
- Луд! Јер можда неки и може да ме освоји, али како ће издржати мој темпо - то не знам! Мени никада нису требали авиони и камиони, куле и градови. Увек сам радила само на чисту емоцију.
BloombergAdria.com
Важиш за одличног возача, али 2021. година ти није ишла наруку ако је судити по насловима који су те пратили. Јеси ли размишљала да можда унајмиш возача?
- Ја имам возача! Океј га је имати, али некада просто човек жели да буде сам. Тада слушам музику, размишљам, преслушавам песме. Видели сте да сам катастрофалан возач, али морам да се похвалим да паркирам боље од сваког свог возача и сваког мушкараца ког познајем. То ми нико не може оспорити. Кроз град возим добро, солидно, некада и безобразно, али ми вожња по ауто-путу теже пада јер су ме увек други возили том трасом.
BloombergAdria.com
Имаш ли страхове и који су?
- Одавно сам престала да глумим храбру жену која све може сама и која је јака. Време у ком живимо је застрашујуће. Неизвесност као таква је мени један од највећих проблема. Тек са мајчинством су дошле и неке нове стрепње. Као уметник сумњам да ли је то што радим увек довољно добро, да ли ће моја порука доћи до срца публике. Али на срећу, срећем момке и девојке који ми кажу: „Јао ми смо вас слушали кад смо били мали“. Тада постанем свесна колико имам година, али и да сам обележила нечије животе.
Колико те је погодио одлазак Марине Туцаковић?
- Крене ми рука сама према телефону и почнем да јој пише: „Еј, Мишко, како си?“. Углавном сам јој ту поруку слала последњих месеци. Немам идеју шта ћемо сада ми којима је читала душу. Њој нико не може да парира. Мени на првом месту недостаје она као пријатељ, саветник, она је била део моје породице. Марина је заслужна за све што јесам и што имам, а још више за све оно што нисам. Дошла сам код ње као девојчурак и могла сам да срљам, а она ме је увек враћала на прави пут. Читала је моју душу као магнетна резонанца. Телефоном ми чује глас - и она зна како сам.
BloombergAdria.com
Да ли је Тара по темпераменту ближа теби или оцу?
- Кад год погледам Тару, само кажем: „Расте мала осветница“. И њен отац и ја смо темпераментни, своји и тврдоглави, ни она није могла испасти другачија. Има све наше упечатљиве карактерне особине и тај спој је једна темпирана бомба. Биће занимљиво гледати нас како ћемо се с тим носити кад дође у тинејџерско доба.
(Ало)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".