"Хоћу еутаназију, рекла сам деци - готово је нећу се мучити"

Хрватска књижевница Ведрана Рудан, чије књиге и колумне су и у Србији подједнако тражене, већ неко време води битку са карциномом.

- Имам изузетно агресиван рак, тачније рак жучних канала који се врло тешко открива. Постоје два облика тог рака, ређе је операбилан, а углавном није. Пацијенти код којих операција није могућа живе до три месеца после успостављања дијагнозе. Ако се канцер може оперисати, креће битка. Финале је, наравно, исто, само је разлика у преосталом времену - појаснила је Ведрана, гостујући у емисији "Недељом у 2".

Како је навела у разговору са Александром Станковићем, њена болест је откривена правовремено захваљујући чињеници да је увек била "контрол-фрик" и редовно ишла на прегледе. Доктори су јој рекли да би, да није дошла тада, живела још три месеца.

За лечење јој је било потребно доста новца, а део је стигао из Србије, од директора издавачке куће која објављује њена дела.

- У то време требало је да ми у Србији изађе књига "Како умријети без стреса". Назвала сам првог човека издавачке куће и рекла му: Имам рак, ни мало безазлен. Готова сам. Појаснила сам му да не могу доћи, али да ће моја болест бити добра за промоцију. Кад писац умире онда и тираж расте.

Ведрана Рудан је оперисана и све је прошло у најбољем реду. Прве прогнозе биле су оптимистичне.

- Није било метастаза, све је бил чисто. Контрола ми је заказана за три месеца, али сам ја после неког времена осетила да ми није добро и то сам рекла мужу. Отишла сам на преглед и сазнла да сам крцата метастазама. Свака кост ми је у метастазама, а имам и две на јетри - открила је књижевница своје тренутно здравствено стање, па појаснила због чега је у прво време избегавала лечење.

- Још раније сам донела одлуку да, уколико се неизлечиво разболим, одем у Швајцарску на еутаназију. Имам 76 година и не желим умирати на рате, хоћу еутаназију. Позвала сам децу и саопштила им: Готово је, не желим се мучити.

Послала је налазе на клинику у Швајцарску, где је прихваћена као кандидат, платила је чланарину...

- Кренуло је дописивање. Прво су ми тражили неке додатне налазе, па су ме обавестили да се све пролонгира због божићних празника... У међувремену сам онемоћала да нисам могла ући ни у ауто, не отпутовати до Швајцарске. Онда сам одустала.

Живот Ведране Рудан тренутно се одвија на релацији кућа - болница, где редовно одлази на хемиотерапије. Иако јој је јасно стављено до знања да је неизлечиво болесна, од лекара је добила савет да себи да шансу, да не одустаје од живота.

- Покушаћу да не плачем, али морам рећи и ово. Моја деца, која су већ одрасли људи, син има 50 година, а ћерка 46, почели су ми говорити да је сваки дан добитак. Супруг ми стално понавља: Ту си, жива си. Јесам, али то није живот какав бих хтела - искрено је признала госпођа Рудан, која је пред камере стала видно мршавија него што је памтимо.