Телефонски разговори ПРЕДСЕДНИКА: Која су правила игре?

Све почиње планирањем

Иако може деловати спонтано, телефонски разговори између светских лидера ретко су непланирани. Пре него што председници уопште подигну слушалицу, њиховим тимовима је потребно неколико дана – понекад и недеља – да договоре позив.

Ови разговори обично иницирају министри спољних послова или саветници за националну безбедност, који координирају теме, трајање и кључне поруке. Пре него што дође до повезивања, председници добијају брифинге о саговорнику – његовим последњим изјавама, политичким ставовима и могућим темама разговора.

У тим припремама често учествују обавештајне службе, које дају додатне процене о намерама и интересима друге стране.

Одакле председници разговарају?

Амерички председник најчешће води ове разговоре из Овалне канцеларије, где се налази посебна, шифрована телефонска линија повезана са Пентагоном и другим кључним институцијама. Међутим, ако је реч о разговору високог ризика или хитном позиву, председник може користити Ситуатион Роом, командни центар Беле куће опремљен најсавременијом безбедносном технологијом.

Такође, амерички лидер може да разговара и из покретне канцеларије у Аир Форце Оне, председничком авиону, или из Марине Оне, хеликоптера. Сви ти системи имају шифроване линије како би се осигурала потпуна приватност разговора.

Руски председник, с друге стране, користи канцеларију у Кремљу, где постоји посебна комуникациона соба са шифрованим телефонским линијама. Путин често разговара и из своје резиденције у Ново-Огарјову, где такође постоји сигурносни систем за вођење државних послова на даљину.

Како изгледа сам разговор?

Пре него што разговор почне, протоколи налажу неколико корака:

• Тестирање линија: Специјални тимови проверавају шифроване телефонске линије и осигуравају да нема пресретања сигнала.
• Преводилачки тим: Ако лидери не говоре исти језик, ту су званични преводиоци који симултано преводе сваку реченицу.
• Припрема саветника: Председници често имају поред себе саветнике за националну безбедност, министре и друге званичнике који могу да сугеришу одговоре или појасне детаље током разговора.
• Снимање и транскрипција: Цео разговор се снима и касније транскрибује у поверљивим документима који остају у архиви државе.

Сам разговор обично траје између 20 и 60 минута, у зависности од тема и хитности ситуације. Формалности трају кратко – лидери се одмах фокусирају на кључне тачке које су унапред договорене.

Шта се дешава након разговора?

Чим се разговор заврши, тимови за односе с јавношћу објављују саопштења. У зависности од политичке ситуације, некада су та саопштења детаљна, а некада врло штура. Руска страна обично износи више детаља, док Бела кућа често објављује само основне информације.

Након објаве, аналитички тимови и обавештајни експерти проучавају тон и садржај разговора како би проценили могуће последице и следеће кораке. Свака реч се анализира – да ли је саговорник био оштар или попустљив, да ли је нешто прећутано, и какви су даљи дипломатски потези.

(ББЦ) (Гуардиан) (NYtimes)